Kako otkloniti govorne smetnje kod deteta

Šta je bitno u otklanjanju govornih poteškoća?

Svako dete je individua za sebe, a želja roditelja je da unaprede razvoj svog deteta.

To je moguće samo ako se svakodnevno podstiče razvoj pojedinih funkcija i ako se poštuju razvojne zakonitosti.

Dete uči govor kroz zabavu i igru koja mora da bude osmišljena i razumljiva. Atmosfera mora biti prijatna i radna za dete. Ne prisiljavati ga da nešto  kaže iako znamo da to može.

Ako postoje govorne smetnje dete se izražava onako kako može gestom ili mimikom.

Gest prati govor,a to je znak da dete razume, ali još uvek nije spremno da realizuje izgovor svojih zamisli. Ipak gestovnu komunikaciju ne teba dugo podžavati već je što pre zamenjivati rečima.

Kako to postići?

Sve predmete i akcije koje okružuju dete treba imenovati tj.bogatiti rečima. Roditelji treba da imaju strpljenja i upornosti jer sa detetom treba dugo raditi dok se auditivna saznanja ne razviju u govorno izražavanje. Dete ne zatrpavati govorom jer nije u stanju da brzo prosledi informaciju. Ako dete  od dve godine ne govori, ili do treće godine razvije samo nekoliko reči, roditelji treba da se zabrinu i potraže pomoć logopeda. Ne treba da oklevaju i čekaju, iako su poznati slučajevi kasnog progovaranja. Veliki napredak u govoru je između druge i pete godine, jer je plastičnost moždanih funkcija tada najveća.

Roditelji upustva za rad dobiju od logopeda. Ne teba da očekuju da će dete brzo da progovori. Nekada je potrebna godina da se razviju subjezičke funkcije. Treba obratiti pažnju šta dete može, a šta ne može da izgovori na tom uzrastu. Ne insistirati na onome šta ne može, jer ih to obeshrabri. Govor koji se upućuje detetu treba da ima značenje. Sa detetom se razgovara kroz igru i aktivnosti. Postavljaju mu se jednostavna pitanja i strpljivo čeka odgovor. Izgovor glasova za većinu roditelja je od posebnog značaja. Artikulacija se na svet ne donosi rađanjem, već se se postepeno uvežbava tokom razvoja dok ne postane automarizam ali svestan i voljan. Glasovi variraju kod svakog pojedinca zbog anatomskih osobenosti govornih organa.

Prvi glasovi koje dete usvaja su vokali (a,e,i,o,u), plozivi (p,b,t,d,k,g) i nazali (m,n). Ranije se pojavljuju glasovi koji su jednostavniji za izgovor, a kasnije oni koji zahtevaju složenije pokrete govornih organa i složenije akustičke karakteristike.

Dobro uspostavljena interakcija majka – dete  značajna je za   uspešan razvoja komunikacije- Majka se obraća detetu kratkim rečima i rečenicama, koje su lake za izgovor. Govor je emotivno obojen i potrebno je da bude konkretan.

Bitno je da roditelj zajedno sa stručnjakom logopedom rešavaju govorno- jezičke probleme ulažući trud, vreme i strpljenje.