Kako deca rastu?

Nauka je najzad potvrdila ono što bake oduvek znaju: deca rastu od spavanja.

Nalazi prve studije ove vrste koja je merila vezu između ukupnog dnevnog rasta i spavanja pokazali su da su ova dva neraskidivo povezana. Naročito je interesantan detalj da su naleti rasta povezani sa porastom u ukupnom dnevnom broju časova spavanja kao i u povećanju broja dnevnih “partija” sna, od padanja u san pa sve do buđenja.

Dr Michelle Lampl i Samuel C. Dobbs, profesor antropologije na univerzitetu Emory koji je u saradnji sa Georgia Tech Institutom za prediktivno zdravlje sproveo ovu studiju, kažu da se veoma malo zna o biologiji naleta rasta. Ovi novi podaci su otvorili prozor za dalja naučna istraživanja mehanizama i puteva koji stoje iza iznenadnog rasta. U praksi, međutim, ova studija je značajna jer pomaže roditeljima da shvate da je pojava neredovnog spavanja normalan proces u rastu i razvoju.

Dr Lampl kaže da nepravilnosti u spavanju kod beba mogu biti veoma mučne za roditelje – međutim, ovi nalazi bebama daju glas koji roditeljima pomaže da ih razumeju i koji pokazuje da je naizgled poremećen san zapravo normalan deo razvoja. Bebe ne izazivaju besane noći svojih roditelja namerno. Studija koju su Dr Lampl i Dr Michael Johnson, profesor farmakologije na univerzitetu u Virdžiniji, pojavila se u časopisu “Sleep”.

Istraživači su takođe otkrili da su duži periodi spavanja i kod devojčica i kod dečaka uslovljavali povećanje u težini i sastavu masti u telu koji imaju veze sa dužinom. Drugim rečima, ne samo da san uslovljava nalet rasta u dužinu, već takođe uslovljava povećanje u težini i abdominalnoj masti, što implicira anabolički proces – rast.

Štaviše, ova studija je pokazala razlike u obrascima sna povezanih sa rastom u zavisnosti od pola bebe. Naleti rasta su kod dečaka povezani sa dužim trajanjem sna a kod devojčica sa većim brojem epizoda spavanja, dodala je Dr Lampl. Uopšte, dečaci u studiji spavali su češće a kraće od devojčica. Ali, ni pol ni dojenje deteta nisu uticali na ukupnu količinu dnevnog sna. Međutim, dojenje, nasuprot veštačkom mleku, povezano je sa češćim a kraćim epizodama sna.

Za razliku od prethodnih studija, ova studija se nije oslanjala na sećanje roditelja o obrascima sna i brzini rasta. Umesto toga, simultano su beleženi podaci o 23 bebe u periodu od 4 do 17 meseci. Majke su vodile detaljne dnevnike o početku sna i buđenju i beležile da li su bebe dojene, hranjene veštačkim mlekom, ili oba, kao i da li su deca pokazivala znake bolesti kao što su povraćanje, dijareja, groznica ili osip.

zika.rs

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA