Kako da sačuvate vid svoje dece

Sve više dece ima problem s vidom, što je posledica genetike, boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani, kao i predugog sedenja za računarom.

“Miopija ili kratkovidost obično se javlja između desete i dvanaeste godine. Najčešće se koriguje naočarima i kontaktnim sočivima. Posebno su joj sklona deca čiji roditelji takođe imaju visoku miopiju, preko minus 5. Ako oba roditelja imaju veliki minus, velika je verovatnoća da će ga i dete naslediti, a ako je samo jedan roditelj kratkovid, verovatnoća je manja. Rano otkrivanje i lečenje kratkovidosti je veoma važno da detetu jedno od nekorigovanih očiju ne bi ostalo slabodivido”, objašnjava dr Perić.

Što kraće ispred računara

Poslednjih godina sve više dece ima potrebu za korekcijom vida, što je posledica genetike, zatim boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani i predugog sedenja za računarom.

Noć nije za učenje
Noćni rad je posebno poguban za oči jer je veštačko osvetljenje zahteva da se zenica jače otvara a zraci se prelamaju drugačije. To prouzrokuje još veće naprezanje i zamor očiju. Najbolje vreme za rad je prepodne, kada prirodna svetlost pada s leve strane na radnu površinu.

“Od ranog uzrasta deca se virtuelno zabavljaju, što je veoma opasno. Usled predugog sedenja za računarom manje se trepće, suše se oči, što smanjuje ishranu prednjeg segmenta oka, pa nema dovoljno suza. Očne jabučice i kapci su stalno u istom, prinudnom položaju, a ne prirodnom, što podrazumeva pogled u daljinu. Zbog toga se izdužuje očna jabučica, nastaju astigmatizam, zamor i poremećaj koncentracije, pa mnoga deca koja inače ne bi nosila naočare u tom uzrastu, moraju da ih nose. Zato kompjuter treba koristiti samo onoliko koliko se mora”, ističe dr Perić.

Naočare nisu bauk

Iako više nije neuobičajeno nositi naočare, neka deca ipak ne žele da ih nose da ih drugari ne bi zadirkivali. Ipak, to je neophodno jer se manja dioptrija koriguje naočarima, a veća kontaktnim sočivima.

“Važno je da naočari budu udobne, lagane, da daju  dobro vidno polje i da budu plastične, da se deca ne bi povredila pri padu ili udarcu. Mada, preporučujem da dete skine naočare dok se igra loptom ili trči. Kontaktna sočiva mogu da se nose tek kada oko zauzme svoj oblik, što je oko 15-16. godine. Sočiva, koliko god da su korisna, imaju i štetne efekte. Naime, sočivo se ponaša kao strano telo u oku, ponekad ne može potpuno da koriguje vid, zatim rožnjača nema dovoljno kiseonika, a zahtevaju i posebno održavanje i higijenu. Novije generacije sočiva, međutim, imaju neznatne štetne efekte, a u nekim situacijama najbolji efekti postižu se upravo sočivima. Preporučuju se kod velike kratkovidosti ili dalekovidosti, kod astigmatizma koji ne može da se koriguje dovoljno dobro naočarima i kod urođenih anomalija i bolesti rožnjače”, ističe dr Perić.

Podeli:

Komentari

  1. Gordana Matić 25.11.2015 u 15:07

    Mom mladjem sinu je pre nedelju dana širenjem zenica određena dioptrija +6.5 i -1.5 na desnom i +6.0 i -1.0 na levom oku ali meni se cini da on nema baš toliko veliku dioptriju. Inače smo primetili da stoji preblizu televizora kad gleda crtani. Početkom decembra idemo po nalog za naočare. Da napomenem da je pre mesec dana napunio 4 godine.

    Odgovori na komentar
  2. Postovani, da li beba od pet meseci moze da bude kratkovida? Roditelji nisu, ali u svakoj generaciji u porodici postoji osoba sa dioptrijama oko -8,-9. Koliko je ozbiljno I koliko moze da poraste dioptrija u toku zivota? Kakva je operacija skleroplastika I da li se izvodi u Srbiji?

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA