Jedan od najboljih načina da naučimo decu da nešto rade je tako što ćemo ih navesti da nam pomažu u određenim obavezama, koje su u skladu sa njihovim uzrastom. Međutim, to nije uvek lako, ali postoji način da bude lakše.

To što dete nazivate „maminim/tatinim malim pomoćnikom“ može da mu nanese više štete nego koristi, pokazala je nova studija.

Iako to na prvi pogled deluje veoma pozitivno, psiholozi su otkrili da ih to zapravo odbija, odnosno da su tako manje šanse da deca pomognu u nečemu što smatraju teškim zadatkom.

Nova studija je pokazala da je mnogo efikasnije jednostavno pitati decu za pomoć, jer ih to ohrabruje da nastave svakodnevno da pomažu, čak i ako im se nešto ne dopada.

Razlika je, verovali ili ne, samo u rečima – psiholozi tvrde da deca bolje reaguju na reči koje pozivaju na akciju (možeš li da pomogneš mami?), nego na konstrukcije tipa „možeš da budeš moj pomoćnik“.

„Novo istraživanje pokazuje kako tako suptilne jezičke stvari mogu da utiču na ponašanje deteta, na načine koje ranije nismo shvatali. Na primer, korišćenje glagola kada se govori o detetovom ponašanju, poput ‘možeš da pomogneš’, čini ih odlučnijim da to i urade, nego kada se koriste imenice kojima se govori o istoj stvari – ‘možeš da budeš pomoćnik'“, kaže autorka studije profesorka Mardžori Rouds.

Ovo istraživanje je pokazalo da kada deca pristanu da budu „pomoćnici“ vrlo lako odustaju ukoliko naiđu na prepreku, dok su vrlo uporni da obave zadatak kada ih pitate da „pomognu“.