Jednog dana će vam tako nedostajati…

Jednog dana će vam tako nedostajati. Jednog dana, kad krenete do toaleta, čuće se samo tišina, umesto malenih ruku koje pokušavaju da otvore vrata ili viču iz petnih žila dok ne izađete iz toaleta a da niste uspeli čestito ni da operete ruke.

Jednog dana će vam nedostajati to očajanje koje možda danas osećate zato što nikako da sve postignete. Jer, jednog dana, biće dovoljno vremena za sve. Jednog dana.

I kad vam neko kaže da uživate sad dok su mali, u sebi pomislite „kao da je to lako”. Nije lako. Ali pokušajte da sebi ponavljate da će vam sve to jednog dana silno nedostajatit.

Ovo je nešto što govorim sebi iz dana u dan kada sam na ivici strpljenja. To je mantra koja me pokreće jer, ma koliko zvučalo otrcano, ipak je istina.

Jednog dana, korpa za veš neće se prevrtati jer je prepuna majica za fizičko i stvari koje su nošene svega par sati pa bačene na pranje. Jednog dana, neće biti ni beskrajnih gomila suđa u uvek prepunoj sudoperi.

I nedostajaće vam.

Nedostajaće vam to da ste nekom potrebni sve vreme. Nedostajaće vam da čujete to „mama” 425 puta na dan jer ste im potrebni za svaku sitnicu.

Jednog dana neće biti nikog za koga ćete morati da planirate zabavu tokom raspusta i pomerate svoje obaveze na poslu kako biste organizovali čuvanje. Jer će, jednog dana, oni živeti svoj život, imati svoje planove, prijatelje, poslove.

I taj život, za koji sad mislite da ne možete da dočekate – možda da biste imali malo vremena nasamo sa svojim suprugom, ili jednostavno malo vremena za sebe – taj život će doći. I neće više biti nerviranja zbog blata na podu, fleka na tepihu ili večito neurednih soba. Sve će to biti isprano plimom i osekom života.

I možda jednostavno ne možete da naterate sebe da cenite sadašnji trenutak sa svojom glasnom, pričljivom, neurednom decom danas, ali zaista pomaže ako imate na umu da će i ovaj dan proći i da će vam, jednog dana, baš ovaj dan nedostajati.

Jednog dana, nedostajaće vam da ih vodite u vrtić i školu i odlazite po njih. Nedostajaće vam njihovi zgroženi, užasnuti izrazi lica kad vide da ste im pripremili nešto zdravo za večeru. Nedostajaće vam da vas zovu u sobu 10. put tražeći čašu vode, još jedan zagrljaj, još jednu priču ili da vam ispričaju nešto strašno važno čega su se upravo setili, a što nikako ne može da sačeka do jutra.

Nedostajaće vam gomile igračaka od kojih ne možete da prođete sopstvenom kućom, nedostajaće vam ono beskrajno spremanje za izlazak napolje u zimskim danima, nedostajaće vam ti mali slinavi nosevi koji još nisu naučili da se sami brišu.

Nedostajaće vam sva ta beskrajna pitanja jer – verovali ili ne – postoji taj jedan, vrlo kratak period u njihovim životima, kada oni veruju da vi znate baš sve.

Jednog dana, neće tražiti od vas da pogledate sve što su novo naučili da urade, da pratite svaki minut njihovog dana. Jednog dana, neće neprestano tražiti vaše divljenje i vaše odobravanje. Jednog dana, ako sve uradite kako treba, imaće dovoljno samopouzdanja da većinu stvari urade bez vas.

Zato, kad sledeći put poželite da vrištite, vičete ili jednostavno pobegnete kroz vrata jer vas niko ne sluša, samo recite sebi da će doći to vreme kada će vam nedostajati sav taj divni haos koji sada živite. Može vam ta misao malo pomoći da umanjite osećaj bespomoćnosti baš tog neverovatno teškog dana u kom vam se čini da gubite razum. A koji će vam, jednog dana, pretpostavljate, nedostajati.

Iako je nemoguće da u potpunosti uživate u svakom trenutku roditeljstva, svakako će vam biti lakše da se u najtežim momentima setite da će vam, jednom dana, sve to nedostajati.

Priredila: A. Cvjetić

Zelena ucionica

Podeli:

Komentari

  1. Zato je vazno da roditelji takodje ostanu i licnosti, sa interesovanjima van porodice i svojim zivotima. Jer ce deca imati svoje zivote i otici, a onda ostanu roditelji koji imaju opciju da budu prosto tuzni i neispunjeni ostatak zivota, ili pasivno-agresivni stvarajuci deci osecaj krivice sto im vise “nisu potrebni za svaku sitnicu i odluku u zivotu”. MIslim da ovaj tekst pogresno adresira problematiku, dok su deca mala je samo faza u njihovim i vasim zivotima, i tako treba i da se posmatra, sa svim svojim lepi i manje lepim trenucima, ali svakako prolazna. Nove faze ce donet neke nove lepe trenutke i uspomene, nista manje vredne

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA