Ja sam pobedio !

Ovakve su situacije sa predškolcima vrlo česte. To je zato što je u ranom uzrastu potpuno normalno da dete bude razočarano ako je izgubilo u nekoj igri. Sposobnost prihvatanja "poraza" je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu. Želja za pobedom je sasvim prirodna i poželjna osobina. Ona može biti vrlo motivišuća i pomoći detetu da razvije upornost. Naravno, ako ono pritom uči da je i "poraz" sastavni deo igre i života. Kako pomoći detetu Nastojte što više osamostalit i svoje dete. Bili bismo najmirniji kad bi uvek mogli biti uz svoju decu i voditi ih kroz sve izazove. Ali, činjenica je da to nije moguće i da bismo im time odmogli. Deca se najbolje uče odgovornosti i samostalnosti u ranome djetinjstvu. Kroz razne pokušaje, suočavaju se s uspehom i s neuspehom, stvaraju sliku o sebi i drugima. Što više se uključujte u različite društvene igre, u kojima će dete ponekad pobediti, a ponekad izgubiti. Objasnite detetu da gubiti ne znači biti nedovoljno pametan ili nesnalažljiv, već se vrlo često radi o faktoru sreće na koji ne možemo uticati. Ako je vaš mališan baš toliko "nesrećan" jer nije pobedio, pokušajte promeniti situaciju! Na primer, onaj ko je izgubio u nekoj igri, prvi će dobiti palačinke! Tako će dete uvideti da poraz može doneti neke nepredviđene srećne okolnosti. Kad se zajedno igrate, pa vi gubite (ponekad to učinite namerno), pazite da reagujete pozitivno. Našalite se na svoj račun, srdačno i iskreno čestitajte pobedniku i tražite revanš. Vaš primer je najbolji učitelj. Ako povremeno pustite dete da pobedi u igri, ono ne sme posumnjati da to namerno činite jer će se u protivnom osećati prevareno. Poštovanje i samopoštovanje su važne karike koje pobedu čini slađom, a poraz manje gorkim. Osećaj saosećanja se javlja već kod vrlo male dece. Ako primećujete da vaše dete ne podnosi poraz u igri s drugom decom, porazgovarajte s njime. Podsetite ga koliko je srećno i ponosno kad pobeđuje i upitajte ga kako bi se osećalo da se njegov prijatelj zbog toga ljuti. Možete izvesti i malu predstavu na tu temu, s omiljenim igračkama. Dete će s takvim vedrim odmakom lakše sagledati situaciju. Nakon završetka neke utakmice ili zajedničke igre u kojoj se pobeđuje ili skupljaju bodovi, nemojte prvo upitati dete ko je pobedio, već da li mu bilo lepo. Porazgovarajte o igri, o prijateljima, o detetovoj ulozi u igri. Zajedno se setite kako bi igra mogla biti još zabavnija. Tako će dete polako razvijati svoje sposobnosti i počeće da shvata da je suština u igranju, a ne nužno pobedi. Kad dete u vašoj svakodnevici u nečemu pogreši, nastojte reagovati sa razumevanjem. U pozitivnom mu smislu pokažite kako nešto može poboljšati i istaknite stvari u kojima je bilo uspešno. Bez obzira na rezultat, pobedu ili poraz, ne oklevajte čestitati detetu ako se ponašalo borbeno i sportski. Pogotovo u timskim igrama, budite sigurni da se dete trudilo da pruži maksimum. Ne preuveličavajte detetovu pobedu! Pohvalite dete, ali realno. U suprotnom mu nenamerno šaljete poruku da je nepobedivo ili da je postiglo svoj maksimum. Ukoliko negde drugde čuje i doživi suprotno, biti će zbunjeno i razočarano. Isto tako, nastojte sami ne dramatizovati neki poraz, niti dok gledate utakmicu na TV-u. Ako se radi o utakmici u kojoj je učestvovalo vaše dete, nastojte ne biti razočarani. Poruke koje šaljemo nevrebalno, jednako su jasne kao da smo ih izgovorili. Ako dete burno reaguje kad gubi, prekinite igru, a kad se smiri mu dajte priliku da popravi ponašanje. Možete uvesti i novu igru "Ko najbolje gubi?", u kojoj će gubitnik skupljati dodatne bodove svaki put kad mirno prihvati poraz. I za kraj Naravno da ni deca niti odrasli neće skakati od radosti nakon što su u nečemu izgubili i da je umereno razočaranje neizbežno. Ono jedino ne sme uticati na samopoštovanje deteta, remetiti mu volju za igrom i rezultirati nepoželjnim ponašanjem. Igrajte se što više! To ne moraju uvek biti igre nadmetanja. Kroz svaku igru dete usvaja neka nova pravila i znanja koja mu pomažu u snalaženju u tom velikom svetu. Preuzeto sa: Lukin portal za djecu i obitelj

„Naš petogodišnjak ne može podneti poraz u igri! Ako se radi o fudbalskoj utakmici, a njegova ekipa gubi, prvo je jako ljut, viče sav crven u licu, a onda počinje da plače. Ako igramo društvene igre i izgubi, opet je ljut ili tužan i ne želi više igrati…“

Komentari 0

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani članci

Zimski virusi vrebaju decu

Kako izbaciti sekret iz disajnih puteva

Senzo-motorička igra

Razvoj zdravih navika kod dece za vežbanje pažnje

Vesti

Proglašene jubilarne „Igračke sa svrhom 2025“

Da li treba izvoditi decu kada je magla?

Porodična putovanja i mentalno zdravlje – kako pripremiti decu za promenu okoline

Australija zabranjuje društvene mreže za mlađe od 16 godina

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR pokreće novogodišnju kampanju ,,Zagrljaj detinjstva“

Instagram