Ja sam pobedio !

“Naš petogodišnjak ne može podneti poraz u igri! Ako se radi o fudbalskoj utakmici, a njegova ekipa gubi, prvo je jako ljut, viče sav crven u licu, a onda počinje da plače. Ako igramo društvene igre i izgubi, opet je ljut ili tužan i ne želi više igrati…”

dete pobeđuje

Ovakve su situacije sa predškolcima vrlo česte. To je zato  što je u ranom uzrastu potpuno normalno da dete bude razočarano ako je izgubilo u nekoj igri.

Sposobnost prihvatanja “poraza” je jedan od pokazatelja stepena emotivne zrelosti deteta. Ona se donekle svladava u uzrastu pred polazak u školu. Želja za pobedom je sasvim prirodna i poželjna osobina. Ona može biti vrlo motivišuća i pomoći detetu da razvije upornost. Naravno, ako ono pritom uči da je i “poraz” sastavni deo igre i života.

Kako pomoći detetu

  • Nastojte što više osamostaliti svoje dete. Bili bismo najmirniji kad bi uvek mogli biti uz svoju decu i voditi ih kroz sve izazove. Ali, činjenica je da to nije moguće i da bismo im time odmogli. Deca se najbolje uče odgovornosti i samostalnosti u ranome djetinjstvu. Kroz razne pokušaje, suočavaju se s uspehom i s neuspehom, stvaraju sliku o sebi i drugima.
  • Što više se uključujte u različite društvene igre, u kojima će dete ponekad pobediti, a ponekad izgubiti.
  • Objasnite detetu da gubiti ne znači biti nedovoljno pametan ili nesnalažljiv, već se vrlo često radi o faktoru sreće na koji ne možemo uticati.
  • Ako je vaš mališan baš toliko “nesrećan” jer nije pobedio, pokušajte promeniti situaciju! Na primer, onaj ko je izgubio u nekoj igri, prvi će dobiti palačinke! Tako će dete uvideti da poraz može doneti neke nepredviđene srećne okolnosti.
  • Kad se zajedno igrate, pa vi gubite (ponekad to učinite namerno), pazite da reagujete  pozitivno. Našalite se na svoj račun, srdačno i iskreno čestitajte pobedniku i tražite revanš. Vaš primer je najbolji učitelj.
  • Ako povremeno pustite dete da pobedi u igri, ono ne sme posumnjati da to namerno činite jer će se u protivnom osećati prevareno. Poštovanje i samopoštovanje su važne karike koje pobedu čini slađom, a poraz manje gorkim.
  • Osećaj saosećanja se javlja već kod vrlo male dece. Ako primećujete da vaše dete ne podnosi poraz u igri s drugom decom, porazgovarajte s njime. Podsetite ga koliko je srećno i ponosno kad pobeđuje i upitajte ga kako bi se osećalo da se njegov prijatelj zbog toga ljuti. Možete izvesti i malu predstavu na tu temu, s omiljenim igračkama. Dete će s takvim vedrim odmakom lakše sagledati situaciju.
  • Nakon završetka neke utakmice ili zajedničke igre u kojoj se pobeđuje ili skupljaju bodovi, nemojte prvo upitati dete ko je pobedio, već da li mu bilo lepo. Porazgovarajte o igri, o prijateljima, o detetovoj ulozi u igri.  Zajedno se setite kako bi igra mogla biti još zabavnija. Tako će dete polako razvijati svoje sposobnosti i počeće da shvata da je suština u igranju, a ne nužno pobedi.
  • Kad dete u vašoj svakodnevici u nečemu pogreši, nastojte reagovati  sa razumevanjem. U pozitivnom mu smislu pokažite kako nešto može poboljšati i istaknite stvari u kojima je bilo uspešno.
  • Bez obzira na rezultat, pobedu ili poraz, ne oklevajte čestitati detetu ako se ponašalo borbeno i sportski. Pogotovo u timskim igrama, budite sigurni da se dete trudilo da  pruži maksimum.
  • Ne preuveličavajte detetovu pobedu! Pohvalite dete, ali realno. U suprotnom mu nenamerno šaljete poruku da je nepobedivo ili da je postiglo svoj maksimum. Ukoliko negde drugde čuje i doživi suprotno, biti će zbunjeno i razočarano.
  • Isto tako, nastojte sami ne dramatizovati neki poraz, niti dok gledate utakmicu na TV-u. Ako se radi o utakmici u kojoj je učestvovalo vaše dete, nastojte ne biti razočarani. Poruke koje šaljemo nevrebalno, jednako su jasne kao da smo ih izgovorili.
  • Ako dete burno reaguje kad gubi, prekinite igru, a kad se smiri mu dajte priliku da popravi ponašanje. Možete uvesti i novu igru “Ko najbolje gubi?”, u kojoj će gubitnik skupljati dodatne bodove svaki put kad mirno prihvati poraz.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA