Govor predškolaca

Kako govorno-jezički razvoj napreduje tako se sve više primećuje i kreativnost u govoru koja je postojala od samog početka razvoja.

Foto: Pixabay

O tome nam govore neologizmi (izmišljanje reči) i reči izvedene iz standardnog rečnika kojim dete ispunjava „praznine“u svom jezičkom znanju i ukazuje da je učenje govora kreativan i aktivan proces.

Većina dece sa četiri godine savlada bazu maternjeg jezika. Koriste sve više reči (najviše imenice i glagole), a rečnik koji su  savladali omogućije im da kompletno komuniciraju sa svojom okolinom: postavljaju pitanja, govore o svojim doživljajima, sve bolje objašnjavaju šta se događa oko njih.

Takođe u ovom periodu govor pored toga što služi za komunikaciju ima i značajnu ulogu u ponašanju deteta. Dete govori i kada ga niko ne sluša, npr.kada se samo igra, ono govorom prati ono šta radi, tako da govor dobija posebnu ulogu u planiranju, odnosno autoregulaciji ponašanja.

Ovakav govor deteta koji nikom nije upućen već samom sebi,nazvao je  poznati psiholog Piaget egocentričnim govorom. Smatrao je da se radi o posledici detetovog egocentrizma (usmerenost na sebe). Kasnija istraživanja pokazala su da uzrok egocentričnosti u govoru nije u nedovoljnoj socijalizaciji deteta,već je reč o formi mišljenja  na glas, koja  sa šest godina prividno nestaje iz ponašanja i prelazi na unutrašnji doživljajni plan.

Svog četvorogodišnjaka možemo proveriti:

  • Da li je gramatika njegovog govora slična gramatici govora koja ga okružuje. Dužina rečenice iznosi u proseku dve do tri reči.
  • Da li zna da kaže svoje ime i prezime.
  • Može li ponoviti tri broja
  • Objašnjava li verbalno ono što se dogodilo (npr.gde je pao,šta je video,kako je bilo u vrtiću, čega se igrao i sl.)
  • Da li se buni kada kažete nešto pogrešno (npr.”Pada kiša”a napolju je sunčano i sl.)
  • Postavlja li pitanja , a da koristi upitne zamenice (ko,zašto,gde,kako….)
  • Izgovara li ispravno glasove, ako neki glas omituje, zamenjuje ili je oštećuje treba da krene na logopedski tretman.

Dečija pitanja i saznavanje

Četvrta i peta godina ujedno su i  godine kada dete postavlja pitanja, tako da u ovoj fazi govorna komunikacija dobija i značajnu ulogu u dečijem saznajnom razvoju.

Strpljivim odgovaranjem  što je nekada zamorno postižemo:

  • Dete proširuje svoje saznanje o svetu koji ga okružuje
  • Podstičemo razvoj istraživačke motivacije kod deteta , jer svaki odgovor budi niz novih pitanja kod deteta, a tako stimulišemo i proces mišljenja .
  • Korisno je nekan detetu priznati „Ne znam. Moram o tome razmisliti i pogledati u knjigama.”Takav odnos prema znanju dete počinjea da usvaja u tom periodiu i potrebno je to negovati i kasnije.

Rečnik predškolskog deteta povećava se za nekoliko stotina reči svake godine, a može i više reči da postigne u godini dana. Međutim značenje reči kod odraslih i dece delimično se podudaraju. Zato pojmovi na koji se odnose reči moraju biti potpuno objašnjeni. To se postiže time da se dete nađe u različitim situacijama koje su korisne za sticanje iskustva.

Ne zaboravimo sva deca koja nemaju razvojni problem tj. koja su zdrava nauče da govore, ali šta će govoriti zavisi od njihovog iskustva.

Ne smemo da zaboravimao da se dobar govor ne stiče forsiranom vežbom,niti preteranim postavljanjem zahteva,bveć uvek  prioritet mora da bude detetova ličnost i njegova potreba za prihvaćanjem.

Optimalni uslovi za razvoj govora su skladni odnosi između deteta, njegove porodice, okoline i dobar govorni model.

Najmanje pola godine pre upisa u školu potrebno je posebnu pažnju obratiti na detetov izgovor glasova, i ako postoji problem obratiti se stručnjaku. Takođe je jako važno proveriti stepen razvoja detetove sposobnosti glasovne analize i sinteze.  Prvo proveravamo sintezu  slogova, a zatim sintezu glasova  i to od kraćih reči ka dužim.

 

Razvijajte govor vašeg deteta sa strpljenjem, uložite mnogo ljubavi i verujte u uspeh.Važno je da imate na umu da je razvoj govora i jezika skokovit i da se periodi napretka i „zastoja”smenjuju. Budite realni u svojim očekivanjima.

 

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

 

 

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA