Govor i glas dece

Govor – vreme progovaranja

govor i glas

Govorno jezički razvoj je dugotrajan proces koji se odvija po određenim zakonitostima koje su iste za svu decu. Faze dečijeg govora nisu odvojene, one se neprimetno prožimaju i pretapaju  jedna u drugu.

Sva deca prolaze kroz period kada izgovaraju samo slogove, zatim cele reči, pa rečenice.Nekada dete mesecima ponavlja slogove,pa se roditeljima čini da dete ne napreduje. To je samo prividno, ako dete razume  to znači da ono na unutrašnjem planu napreduje. To je period pre svesne upotrebe prvih reči koju deca moraju da prođu ako nema drugih razvojnih smetnji.

U periodu od 18-24 meseca dete zamišlja situacije,javlja se upotreba dve reči i počinje razvoj prve rečenice. Pogrešno je mišljenje da će se govor razviti ako se izazovu svi glasovi. Naprotiv dovoljno je stvoriti bazu od 6-7 glasova i njihovim kombinacijama graditi reči.

Takođe glasovi variraju kod svakog pojedinca zbog anatomskih osobenosti govornih organa, uticaja sredine,koliko se sa detetom priča i kako. Reči sazrevaju kroz svoju primenu,a pogrešno je naglo proširivati dečiji rečnik gomilanjem novih reči.

Uzrast od dve i po godine počinje novi period u organizaciji jezika. Proteže se do detetove pete godine i razvija se spontano i ubrzano. Eholalija (ponavljanje) govora treba da iščezne od dve do dve i po godine.

Od treće godine dete se izražava potpunim rečenicama,upotrebljava veznik (i).

Najosetljiviji period za razvoj govora je od prve do treće godine. Ako roditelj primeti da se govor ne razvija  kako treba da se konsultuje sa logopedom jer je pogrešno čekati da dete spontano progovori.

Potrebno je pravilno podsticati decu za razvoj govora. Sa riziko bebama se od najranijeg uzrasta mora raditi. Ne smemo očekivati spontani brzi razvoj motorike i govora, niti podcenjivati zaostajanje pojedinih funkcija,jer se gubi dragoceno vreme za njihovo podsticanje.

Svrha ranih stimulacija je da se razvoj odvija u skladu sa razvojnim normama i da se edukuju roditelji za rad sa svojom decom. Dete koje ne može da se izrazi postaje razdražljivo,agresivno ili se povlači u sebe. Govor nije izgarađen ako dete izgovara pravilno glasove, već ako su razvijene dubinske jezičke strukture.

Glas – uzroci poremećaja

Uzroci poremećaja glasa su mnogobrojni. Mogu biti organski i funkcionalni. Funkcionalni su izazvani pogrešnom upotrebom vokalnog aparata i socijalno-profesionalnim uzrocima..

Najučestaliji uzrok dečije promuklosti je preterano opterećenje mišića  govornog aparata (vika,plač, krik, preglasno pevanje), a sreće se najviše kod dece u vrtićima, školama ili kod dece koja mnogo plaču. Kod jakih emocija (sok,strah) nastaje psihogena promuklost ili se čak potpuno gubi glas.

U pubertetu takođe dolazi do promena u glasu. Deca koja imaju uvećane krajnike drže stalno otvorena usta, i dok spavaju, tako da vazduh potiskuje još  nerazvijeno tvrdo nepce, ono postaje povišeno, a to utiče na pravilnu artikulaciju glasova. Intonaciju glasa odraslih deca oponašaju još od najranijeg uzrasta, tako da je bitno dete okruživati blagim ,prijatnim i melodijskim intonaciajma.

Za govor je jako važno uspostaviti pravilno disanje. Od velikog je značaja kada deca u vrtiću sa vaspitačima kroz igru vežbaju disanje (npr.duvanje papirića po površini stola, a samim tim i aktiviraju mišiće usana…). Intenzitet glasa uvežbavaju kada imitiraju duvanje vetra, izražajnost u glasu uvežbavaju kroz imitaciju različitih raspoloženja osobe koja glumi-veselost, tugu, ljutnju…

Važan deo prevencije glasovnih poremećaja je zaštita dece od pasivnog pušenja, zatim zaštititi decu od prevelike buke, vike, a navikavati ih na kontrolisanu napetost glasnica i pravilan izdisaj.

Roditelji učvršćujte veštine koje vaše dete postepeno usvaja tako što ćete kroz kreativan i maštovit način svaku vežbu pretvoriti u zabavnu igru.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA