Glutenska enteropatija kod dece

Foto: Pixabay

Koliko je česta ova bolest?

Njena učestalost varira od jedan prema 100 (u skandinavskim zemljama, na primer), do jedan prema 3.000 (podaci iz SAD). Smatra se da je učestalost u evropskim zemljama oko jedan prema 300.

Kako i zašto nastaje?

Mehanizam nastanka je relativno složen. Da bismo ga razjasnili, u najkraćim crtama ćemo objasniti ulogu tankog creva u varenju belančevina. Naime, belančevine mogu da se zamisle kao dugi lanci, čije su pojedinačne karike manji molekuli – aminokiseline. Kada belančevina nakon boravka u želucu dospe u tanko crevo, lokalni enzimi razlažu dugačak lanac do pojedinačnih aminokiselina, ili malih lanaca od najviše tri do četiri aminokiseline. One se preko ćelija tankog creva sprovode ka krvotoku i čitavom telu.

Kod pacijenata sa glutenskom enteropatijom postoji neka vrsta nasledne osnove: enzim koji bi opisanim mehanizmom trebalo da razlaže protein žitarica (ima ga u pšenici, ječmu, ovsu i raži), po imenu GLUTEN ili, tačnije rečeno, deo njegovog lanca koji se zove glijadin – jeste defektan, dakle nefunkcionalan. Tako se dešava da čitavi molekuli glijadina prodiru u ćelije tankog creva, gde se spajaju sa lokalnim enzimom pod nazivom tkivna transglutaminaza (tTG).

Potom započinje imunološka – automuna reakcija (može da se nazove i alergijskom), u kojoj organizam stvara antitela protiv kompleksa glijadin – tkivna transglutaminaza. To za posledicu ima destrukciju ćelija tankog creva i teško oštećenje sluzokože tankog creva u strukturalnom i funkcionalnom smislu.

Simptomi bolesti
Što se tiče simptoma bolesti, osnovni funkcionalni poremećaj oštećene sluzokože tankog creva je malapsorpcija, odnosno nemogućnost transporta neophodnih i korisnih sastojaka hrane kroz zid creva u krvotok. Posledica toga je malnutricija – opšta pothranjenost i kombinovani nedostatak pojedinih važnih sastojaka hrane, sa pratećim simptomima.

Najvažniji klinički simptomi su:
◘ Hronični proliv
Usled nesposobnosti creva da obrade osnovne sastojke hrane (ugljene hidrate, masti, belančevine), javlja se uporan i dugotrajan proliv. Stolice su obilne, svetle, vodene, kiselkaste, sa značajno većom količinom masti (steatorea – lučenje masti kroz izmet), neprijatnog mirisa. Zbog fermentacije ugljenih hidrata dolazi do učestalog pražnjenja gasova. Sve je praćeno bolovima u trbuhu.

◘ Malnutricija
Simptomi su: nenapredovanje ili gubitak telesne težine, smanjena količina belančevina u krvi (posebno albumina), sa generalizovanim otocima, anemija (zbog smanjene resorpcije gvožđa i vitamina B 12), osteoporoza (nedostatak vitamina D i kalcijuma), slabost mišića (deficit kalijuma), laka pojava modrica po telu (deficit vitamina K).

Slika bolesti
Kako su se saznanja o ovoj bolesti tokom godina menjala i dopunjavala, tako se u izvesnoj meri promenilo i shvatanje o «tipičnoj» slici bolesti. Evo nekoliko primera:

● Slika, način ispoljavanja i uzrast pacijenta u kome će se bolest pojaviti zavise od «jačine» lokalne reakcije u tankom crevu. U slučaju pacijenata kod kojih je veći deo tankog creva oštećen, simptomi će se pojaviti relativno brzo po uvođenju glutena u ishranu – dakle u ranom detinjstvu i to kao tipična, razvijena klinička slika. Ukoliko proces zahvata manji segment creva, simptomi će biti manje tipični, a bolest može da se ispolji i znatno kasnije. To je razlog zbog čega se prosečan uzrast u kome se bolest otkriva u poslednjih nekoliko godina prilično promenio, pa je sada bliži odraslom dobu nego ranom detinjstvu.

● Utvrđeno je da postoje bar dva oblika bolesti u kojima simptomi mogu da budu vrlo blagi, pa čak i da izostanu. Tada govorimo o «latentnom» obliku bolesti: pacijent ima pozitivne serološke testove, ali bez strukturalnog oštećenja creva, ili o «tihom» (silent) obliku, u kome postoje i histološke promene same sluzokože creva, ali bez kliničkih simptoma. Kod obe kategorije postoji rizik da će bolest kad-tad da se ispolji u razvijenoj formi.

● Postoje brojne «pridružene» bolesti i simptomi koji se pojavljuju uporedo sa glutenskom enteropatijom (GE). Neke od njih su:
– herpetiformni dermatitis (kožna celijakija): hronični dermatitis koji svrbi, karakterističan na gluteusu (zadnjici), nogama, vratu i trupu
– insulin zavisni dijabetes (diabetes mellitus)
– reumatoidni artritis
– sistemski lupus

Kada pomisliti na glutensku enteropatiju? Kako doći do dijagnoze?
Svaki hronični proliv, koji bez jasnog uzroka traje duže od tri nedelje, treba bar da pobudi sumnju u ovom pravcu. Sumnju pojačavaju simptomi malapsorpcije i malnutricije. Međutim, slični simptomi mogu da se jave i kod oboljenja pankreasa ili drugih zapaljenskih bolesti tankog creva: Kronove bolesti ili disbakterioze (manjak mikroflore creva).

1. Prvi dijagnostički korak je utvrđivanje postojanja nekih antitela u krvi koja su u vezi sa ovom bolešću. Takva su anti-glijadinska antitela (protiv «stranog» proteina), koja su manje specifična za postavljanje dijagnoze, ali korisna za praćenje efikasnosti terapijsko-dijetetskog režima. Takođe i antitela protiv tkivne transglutaminaze (zapravo, ranije opisanog kompleksa), čija je specifičnost i senzitivnost velika, preko 95 odsto. Dakle, velika je verovatnoća da osoba sa povišenim vrednostima ovih antitela boluje od glutenske enteropatije.

2. Biopsija tankog creva je metoda kojom se dijagnoza definitivno potvrđuje ili odbacuje. Preporučena je u svim slučajevima graničnih vrednosti antitela na sopstveni enzim, ili kada klinička slika nije u skladu sa serološkim vrednostima. Mikroskopska slika «zbrisane» sluzokože tankog creva je validan dokaz glutenske enteropatije, mada slična slika (ali različita klinička slika!) postoji kod težih virusnih upala tankog creva ili alergije na proteine kravljeg mleka.

3. U cilju procene nutritivnog statusa, rade se i druge dijagnostičke pretrage: krvna slika, vrednosti kalcijuma, kalijuma, ukupnih proteina i albumina u krvi, protrombinsko vreme. Određivanje ukupne količine masti u stolici takođe može da bude od koristi.

Kako izgleda lečenje?

Jedino moguće lečenje je potpuno izbacivanje glutena iz ishrane. Pacijent ne sme (nikad!) da konzumira pšenicu, ječam, ovas i raž, u bilo kom obliku: hleb, testo (paste), keks, pite, pice, kao i hranu u kojoj mogu da se, skriveni, nađu sastojci koji sadrže gluten: slatkiši, sladoled, pivo, mesne prerađevine, instant kafa, kečap, senf, industrijske supe. Poželjno je da se koristi hrana na kojoj je jasno deklarisano da ne sadrži gluten. U cilju poboljšanja nutritivnog statusa kod pacijenata sa malnutricijom, potrebno je nadoknaditi gvožđe, vitamine, kalcijum.

Kod pacijenata koji se striktno pridržavaju ishrane bez glutena, oporavak je vrlo brz – kliničko poboljšanje nastaje već za nekoliko dana ili nedelja, dok potpuni oporavak sluzokože creva može da se očekuje za nekoliko meseci.

Ukoliko se dijetom ne postigne očekivano poboljšanje, pacijent možda ima neko drugo, pridruženo zapaljensko oboljenje tankog creva. Ili se radi o teškoj, «refraktarnoj» formi bolesti, kod koje može da pomogne imunosupresivna terapija. Naravno, kao prvi razlog za izostanak poboljšanja može da se razmišlja i o nedoslednoj primeni dijete kao osnovne terapije.

Nadamo se da smo vam bar malo približili savremena shvatanja o ovoj neprijatnoj i složenoj bolesti, koja pogađa sve uzraste, ali u najtežoj formi ipak pogađa decu.