Frtuktoza može biti štetna: Zašto ne bi smeli da pojedete više od kriške lubenice dnevno?

Količina i sastav fruktoze u prerađenoj hrani može da bude veliki problem, jer kada se pomeša sa drugim sastojcima, njene razmere su veće nego u prirodnoj, neprerađenoj hrani.

Foto: Pixabay

Postoje istraživanja koja jasno pokazuju da fruktoza šteti metaboličkom zdravlju.
Dijete kao što su keto, paleo ili neke veganske, propagiraju da nema potrebe za dodatnim šećerima u ljudskoj ishrani, osim onih ih iz voća.

Međutim, budući da se fruktoza ubraja u šećere, postoje istraživanja koja jasno pokazuju da šteti metaboličkom zdravlju.

Među najvišim izvorima fruktoze u prehrani su zaslađena bezalkoholna pića i voćni sokovi, a statistike pokazuju da potrošnja tih pića opada, bez sumnje zbog sve većeg prepoznavanja zdravstvene pretnje koju predstavlja fruktoza.

Ali šta se onda dešava sa voćem?
Ova tema je nedavno istražena u radu “Dodatna fruktoza: glavni pokretač šećerne bolesti tipa 2 i njene posledice” doktora Džejmsa Dinikolantonija, koji je objavljen u publikaciji “Mayo Clinic Proceedings”.

Autor navodi da se fruktoza u doba paleolitika verovatno konzumirala samo retko i sezonski, kada se govori o populaciji koja ne živi u tropskim krajevima, i to u niskim koncentracijama kao zrelo voće. Međutim, danas je prisutna u svim godišnjim dobima i u visokim koncentracijama u prerađenoj hrani, a to predstavlja problem.

Zuhra Pavlova, endokrinolog na Univerzitetskoj bolnici u Moskvi navela je da u slučaju lubenice ne bi trebalo jesti više od jedne kriške dnevno zbog nivoa voćnog šećera. Naime, preveliki unos na duže staze dovodi do problema sa povišenim šećerom u krvi, ali i sa potencijalnom gojaznošću.

Prerađena hrana
Fruktoza se prirodno nalazi u celom voću i povrću, a konzumiranje tih namirnica ne ugrožava ljudsko zdravlje jer njihova potrošnja štiti od dijabetesa i drugih kardiometaboličkih bolesti i da se povezuje sa smanjenjem prerane smrtnosti.

Problem može biti količina i sastav fruktoze u prerađenoj hrani, gde ona dolazi sa drugim sastojcima i gde su njene razmere više nego u prirodnoj hrani, ističe DiNikolantonio.

O tome koje voće ima više ili manje fruktoze bavili su se istraživači sa “Harvard School of Public Health”.

Oni su objavili istraživanje o uticaju dijetetskog voća u smislu potencijalne pretnje dijabetesu. Saželi su rezultate tri longitudinalnih kohortnih studija gde su procenjivali više od 170.000 pojedinaca i prikupili podatke o hrani koju su konzumirali u odnosu na to da li su razvili dijabetes tipa 2 tokom nekoliko godina.

Došli su do podatka da je rizik za dijabetes tipa 2 niži ako osoba tri porcije voćnog soka nedeljno zameni istom količinom voća te su zaključili da je veća konzumacija specifičnog voća, posebno borovnica, grožđa i jabuka, značajno povezana s manjim rizikom od dijabetesa tipa 2, dok je veća potrošnja voćnih sokova bila povezana s većim rizikom.

Konkretno: rizik je 7% niži za ukupno celo voće, 33% niži za borovnice, 19% za grožđe, 14% za jabuke i kruške, 13% za banane i 12% za grejp.

Zamena voćnog soka narandžama, breskvama, šljivama i marelicama, takođe je bila povezana s manjim rizikom od dijabetesa tipa 2: 18% niži za šljive, 11% za breskve i marelice, a 8% za narandžu.

Rizik za dijabetes tipa 2 je niži ako osoba tri porcije voćnog soka nedeljno zameni istom količinom voća.

Šta ipak predstavlja problem
Neposredni metabolizam fruktoze ne utiče na količinu insulina.

Ipak, fruktoza utiče na delovanje insulina i kada se stalno konzumira može da dovede do insulinske rezistencije, pri čemu insulin ima manje dejstvo. To se događa kao direktan učinak povišene fruktoze u stanicama jetre, a pogoršava ga i to što insulin povećava količinu mokraćne kiseline u telu, što dodatno ugrožava efekat insulina i zato može da dovede do dijabetesa tipa 2.

Dakle, važan savet koji se odnosi na one koji imaju povećanu sklonost za razvoj dijabetesa i druge metaboličke sindrome glasi: dramatično smanjiti potrošnju fruktoze, pogotovo iz raznih pića i prerađene hrane.

Takođe treba da imate na umu da uprkos tome što voće sadrži male količine fruktoze, do tri porcije dnevno zapravo je povezano sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2.

I za razliku od konzumiranja fruktoze iz zaslađenih sokova, konzumiranje voća ne povećava količinu mokraćne kiseline.

Blic

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA