Da bi svi bili zadovoljni, i klijenti i privatne dadilje, postoji adaptacioni period, čije trajanje se određuje dogovorom. Ako u tom periodu roditelji ili deca, imaju zamerke na rad bebisiterke, mogu da je promene. Ukoliko su zadovoljni, sledi potpisivanje ugovora.
I odmah da vam kažemo – cena je približna onoj koju ćete platiti za državnu dadilju.
„Roditelji koji angažuju bebisiterke, plaćaju na mesečnom nivou po ostvarenim radnim satima po cenovniku agencije. Cena usluge čuvanje jednog deteta devet sati dnevno radnim danima od ponedeljka do petka, mesečno iznosi 29.700 dinara“, rekla nam je Lukićeva.
Svi znamo da ima raznih roditelja, ali i raznih bebisiterki. Na šta se najčešće žale jedni, a na šta drugi?
„Dadilje se najviše žale na roditelje koji su tražili samo uslugu čuvanja dece, a onda im vremenom dodaju obaveze obavljanja kućnih poslova, za istu novčanu nadoknadu. Roditelji koji nisu zadovoljni radom bebisiterke, mogu da se žale agenciji, mogu da traže prekid pružanja usluga i promenu dadilje. Takođe, i one mogu da najave prekid pružanja usluga roditeljima deset dana unapred, ako nisu zadovoljne uslovima.“
Ipak, da bi takvih slučajeva bilo što manje, dadilje i roditelji zaštićeni su ugovorom o posredovanju, koji jasno propisuje kakve su obaveze bebisiterke i koje uslove moraju da ispoštuju roditelji.
ISKUSTVO JEDNE MAME
Kada je došao trenutak da svoje jednogodišnje blizance ostavim u ruke „nekom tuđinu“ zbog povratka na posao, uopšte mi nije bilo lako. Noćima sam razmišljala o mogućnosti da baš ja naletim na ludu dadilju iz horor filmova i onda sam skovala „savršen plan“. Odlučila sam se, pod jedan, za „državni bebi servis“, jer mi je nekako ta činjenica ulivala nadu – pomislila sam da bar oni ne smeju da „igraju“ sa decom i imaju rigorozne kontrole zaposlenih. Pod dva – nisam htela da toj osobi, ma ko da je, ostavim decu dok je dobro ne „isproveravam“, ispričala nam je Beograđanka Darija P.
Već pri prvom susretu moji strahovi su počeli da se raspršuju – kada je u moj stan došla vedra žena, zvonkog glasa i širokog osmeha sa dredovima u kosi.
Najmanje takvu sam očekivala, ali ipak…Dragu Gagu „mučila“ je kompletna moja porodica – prvo ja, pošto sam mesec dana provela s njom pre povratka na posao, prateći kao kobac svaki njen pokret. A kada je došao dan da počnem da radim, moja majka je preuzela ulogu „čuvara“. Posle dva meseca stroge kontrole, prošla je sve naše testove i ubrzo postala pridruženi član porodice.
Godinu i po dana ih je čuvala – slala mi je fotografije usnule dece (uspavljivala ih je za pet minuta – i dalje ne znam kako?!), svaki božiji dan vodila ih je u parkić (i kad veje i pada kiša – složile smo se u startu da tako treba – dobro obučeš i na vazduh), naučila ih je više pesmica nego ja od tada do sada (a imaju šest godina i mi nekako u kući više volimo bajke), i radila je još nešto što niko od nje nije tražio…
Fizioterapeut po struci, kroz igru je uspela da ispravi krivi vratić moje ćerke zbog kog smo prethodno obigravali silne lekare i plakali svi koliko boli dok se rade vežbe. Uz Gagu one nisu bolele, samo smo se igrali…
Kakva su vaša iskustva sa dadiljama? Pišite nam u komentarima…
Izvor: Mondo
Komentari 0