Država osniva fond da podrži rađanje!

DUGO očekivani nacrt Građanskog zakonika od sledeće nedelje biće konačno na javnoj raspravi, potvrđeno je za „Novosti“ u Ministarstvu pravde. Nacrtom se, između ostalog, predviđa i osnivanje posebnog državnog fonda za podsticanje rađanja.

Neki predlozi, koji su, dok nacrt još nije bio završen, izazvali najviše polemike, u ovoj verziji su promenjeni ili se daju kao opcija. Najviše „prašine“ podigla je zabrana fizičkog kažnjavanja dece, zbog čega je više desetina intelektualaca pisalo peticiju, tvrdeći da je u pitanju neprimereno mešanje države u porodične odnose i rušenje institucije porodice.

Ovaj provokativan stav sada ulazi u javnu raspravu kao jedan od 480 alternativnih članova, koliko su autori Zakonika predvideli. U delu koji reguliše porodične odnose, u članu koji se odnosi na posebnu zaštitu deteta, navodi se da je država dužna da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja i od svake vrste eksploatacije. Kao varijante daju se članovi u kojima piše da je zabranjeno svako zlostavljanje deteta, a naročito fizičko kažnjavanje, odnosno kao varijanta 2 – da nije dozvoljeno zlostavljanje deteta, a naročito „neprimereno fizičko kažnjavanje“.

Zbog demografske krize, u deo o porodičnim odnosima unete su i odredbe o podsticanju rađanja dece. Predloženo je konstituisanje obaveze države da finansijskim, poreskim, ekonomskim i socijalnim merama podstiče rađanje, s tim da se određenim mesečnim naknadama podstiče rađanje više dece, kroz formiranje demografskog fonda za stimulisanje nataliteta.

ŠIROKA RASPRAVA

JAVNA rasprava obuhvataće najšire krugove društva, vodiće se na području četiri apelaciona suda – u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu – održaće se niz tribina, o njemu će se raspravljati i u advokatskim i u privrednim komorama… GZ se sastoji iz opšteg dela, obligacionih odnosa, stvarnog prava, porodičnih odnosa i nasleđivanja.

Takođe, poboljšana su rešenja koja se odnose na vanbračnu zajednicu, sugerisano je razmatranje uvođenja crkvenog braka, uvodi se alimentacioni fond za decu čiji roditelj ne ispunjava dužnosti, predviđen je bračni ugovor, surogat majka…

Mada je za javnost porodični zakonik najatraktivniji, suštinski najvažniji, prema rečima Gordane Stamenić, koordinatora priprema izrade zakonika u ime Ministarstva pravde, jeste deo o stvarnom pravu, koji reguliše svojinske odnose:

– Posle Drugog svetskog rata nismo donosili zakone koji regulišu svojinu, zbog čega je ovaj deo od posebne vrednosti u Zakoniku. Srbija je, posle Francuske i Austrije, bila treća zemlja u Evropi koji je donela, 1844. godine, Građanski zakonik. Zbog takve tradicije i s obzirom na to da u celom svetu vlada renesansa GZ (poslednjih godina donele su ga Rusija, Češka, Rumunija), bilo je važno da ga napišemo ponovo.

Nacrt GZ biće zvanično predstavljen 1. jula, na okruglom stolu, u Palati „Srbija“, mada će na javnoj raspravi biti od sledeće nedelje, kada ga Ministarstvo objavi na svom sajtu.

Javna rasprava će, zbog važnosti i obimnosti Zakonika, trajati godinu dana, a nacrt ima više od 2.800 članova na 600 i nešto strana.

Izvor: Novosti