Voditelj istraživanja, dr. Nikola Andreas, kaže kako se pokazalo da šećeri iz majčina mleka mogu zaštititi novorođenče od infekcije, a mnoga ranija istraživanja pokazuju kako različiti elementi šećera u majčinu mleku utiču na razvoj „prijateljskih bakterija“ u crevima i tako pomažu razvoju stabilne i zdrave probave kod deteta. Takođe, dojenje smanjuje rizik bebe da kasnije razvije astmu ili alergiju, a deca koja su dojena do 6. meseca ređe razvijaju infekciju uha, respiratorne bolesti i proljeve.
U preporukama za dojenje Svetske zdravstvene organizacije ističe se, među ostalim, da su deca koja su sisala imala manju sklonost za gojaznost, ređe obolevaju od hroničnih bolesti, imaju viši stepen inteligencije te ređe imaju karijes. Dojenje utiče i na psihološki razvoj deteta: pomaže razvoju osećaja sigurnosti, bliskosti i poverenja u majku, što je osnova za zdrave odnose s drugim ljudima.
Stručnjaci su pratili 1500 dece u periodu između 7 i 11 godina i pokazalo se da su oni koji su bili dojeni samo do prvog meseca imali dvaput veće šanse za problematično ponašanje u odnosu na decu koja su dojena do 6 meseci.
Važno je istaknuti i prednosti dojenja za majku.
Dojenje štiti od raka maternice i jajnika kao i raka dojke, a pomaže i bržem skidanju kilograma nakon porođaja. Osim toga, žena tokom dojenja luči hormon oksitocin, koji umiruje bebu te značajno smanjuje postporođajnu depresiju i anksioznost majke.
Uz to, žene koje su odlučile da ne doje, ili su s dojenjem prekinule pre prvog meseca nakon porođaja, imaju četiri puta veći rizik od pojave osteoporoze u odnosu na žene koje doje barem do bebina šestog meseca.
Komentari 0