Dečji imunitet se ne jača čudotvornim lekovima, samo ovako

Imunitet je odbrambena snaga našeg organizma. Njegov značaj se ogleda u borbi, odbrani i zaštiti od mikroba, infekcija i obolevanja. Imunološki sistem čini skup bioloških struktura i procesa unutar jednog organizma.

U čemu današnji roditelji najviše greše kada je reč o izgradnji imuniteta?

Problem je što o imunitetu razmišljamo tek kada se dete razboli. Onda mi se javljaju mame sa pitanjima šta da kupe, koji sirup, koji čaj, šta da daju detetu da bi što pre ozdravilo…A to ne ide tako.

Grešimo svi. Odgovornost je, čini mi se, i pojedinačna i sistemska. Čak i u ustanovama dečije zaštite, u vrtićima, deca provode čitav dan u malom prostoru, a mesecima ih ne izvedu napolje na svež vazduh. Koncentracija virusa u zatvorenom prostoru je hiljadama puta veća nego napolju, kao i vreme preživljavanja virusa. Dok napolju virus preživi u proseku dva sata, u zatvorenom prostoru preživi i više od 20 sati. Nakon boravka u vrtiću, današnji roditelj, u nedostatku vremena i usled ubrzanog tempa života, preuzme dete iz vrtića i povede ga u tržni centar iz ličnih i porodičnih potreba. Veliki je problem i to što deca nemaju aktivan boravak napolju, na svežem vazduhu. Njima je neophodna fizička aktivnost na otvorenom kako bi se pravilno razvijali.

Kada dete ispolji simptome infekcije, roditelj je u stanju da daje sirupe, meleme, pribegava suplementima i pripravcima po diskutabilnim receptima… od pedijatara zahtevaju antibiotike. Generalno, danas decu vodimo lekaru potpuno bespotrebno. Uglavnom su to stanja curenje nosa, povremeni kašalj, dve tri retke stolice dnevno, par tačkica po telu, odbijanje hrane par dana za vreme bolesti… Ništa od ovoga ne zahteva posetu lekaru. I ne samo da vodimo dete lekaru, nego očekujemo da iz ordinacije izađemo sa gomilom papira i recepata za razne sirupe i suplemente. Sve je to naravno, pogrešno. Zanemarujemo svoje instinkte i signale koje nam šalje dete, ne pratimo dečije potrebe i stanje deteta nego se opterećujemo simptomom ili znakom bolesti.

Prečesta upotreba antibiotika koja je još uvek jako zastupljena kod nas, ima jako nepovoljan uticaj na imunitet. Najpre zato što antibiotik, pored „problematičnih“ pobije i zdrave i korisne bakterije koje su korisne za naš imunitet. A drugo zato što većina stanja spontano prolazi bez upotrebe antibiotika, a organizam čini jačim nakon ozdravljenja. U svetu ne možete doći do lekara prva 3-5 dana od pojave visoke temperature. Jednostavno, očekuje se od vas kao roditelja da se brinete o svom detetu i negujete ga, a ako visoka temperatura traje duže od tri ili pet dana, onda se rade dalje analize…Tek na kraju,ko zna kog dana vi se sretnete sa pedijatrom. Kod nas je sve to obrnuto. Dakle, pratite dete, u prvih 24h se javite lekaru samo ako vidite da je dete ugroženo.

Naša deca će zasigurno plaćati ceh civilizacije zbog upotreba mobilnih telefona, tableta i previše vremena provedenog pred televizorom. Ne samo zato što ekrani nemaju dobar uticaj na nerazvijeni dečiji mozak, već i zato što je vreme provedeno pred ekranima, pasivno provedeno vreme bez ikakve korisne aktivnosti. Umesto toga, vreme treba provoditi u prirodi. Našoj deci je priroda strana, a i kada ih povedemo napolje, vozimo ih u kolicima, tako da su nemi posmatrači zbivanja oko sebe. I to je pogrešno. Ne samo zato što dete nije aktivno nego zato što nema kretanja, a sa nedostatkom kretanja dolaze nam razvojni problemi, kriva kičma, ravna stolopala, slaba koncentracija i pažnja…

Znamo da instant rešenja ne postoje, ali recite nam, koji vitamini su saveznici?

U borbi protiv infekcija saveznici su vitamin C (svež kupus, citrusi, bobičasto voće, sveže paprike), cink (meso, boranija, spanać, grašak, badem, brazilski orah), zdrave masnoće (škarpina, zubatac, orada, brancin), vitamini A,B,E, gvožđe, selen. Beta glukan iz pekarskog kvasca, a sadrži ga i ječam, ovas, neke pečurke i alge je pokretač imunog sistema tako što podstiče i pojačava reakcije našeg organizma na imuni odgovor.

Saveznici su i eterična ulja za inhalaciju i to ulje od origana, eukaliptusa i bosiljka i jako povoljno deluju na disajne organe. Bifidobakterije su takođe korisne, a njih ima u probioticima i u fermentisanim mlečnim proizvodima.

Postoje razni sirupi koji navodno pomažu u jačanju imuniteta kod dece, kakvo je vaše mišljenje o njima?

Sintetski vitamini i preparati nisu zamena za ono što pojedemo. Dakle, svi ovi dodaci ishrani, nisu zamena za redovnu i pravilnu zdravu ishranu. Suplementi nisu isto što i lekovi i ne prolaze kontrole koje prolaze lekovi. Nisu uključeni u procese testiranja bezbednosti na životinjama, deci, trudnicama i drugim osetljivim populacionim grupama te samim tim do podataka o bezbednosti upotrebe se dolazi iz ličnih iskustava upotrebe preparata. Često kažem da bi sva deca bila zdrava i dobrog imuniteta ako bi svi ti preparati imali dejstvo kakvo im se pripisuje. Nešto što zanemarujemo jeste placebo odnosno ubeđenje roditelja da je nakon upotrebe nekog preparata dete zdravije. Zapravo dete dođe u određene godine kada imunitet bude dobro razvijen i učestalost infekcija se znatno smanji, a te godine se poklope sa uzrastom u kome je dozvoljeno koristiti te preparate i suplemente.

Kakva hrana utiče loše na zdravlje naše dece?

Hrana koja sadrži aditive, šećere, nezdrave masti, velike količine soli, industrijska, brza i pržena hrana loše utiče na naš i dečiji organizam zato što ne sadrži kvalitetne sastojke koji će organizmu koristiti, ne pomaže u stvaranju belih krvnih ćelija koje su važne za dobar imunitet i odbranu organizma od infekcija i ne stimuliše telo na imuni odgovor. U dečijoj ishrani ne bi trebalo da se nalaze grickalice, slatkiši, bilo koja brza hrana i instant gotovi proizvodi. Verujte da dete može zdravo odrastati i bez instant kaša i plazme. One daju samo prazne kalorije i zasite dete, a ničega korisnog za imunitet i zdravlje deteta.

Međutim, teško je iskoreniti rđave navike kod ljudi na našim prostorima. Nekada su bake kupovale i davale deci jabuke i voće, a danas su bake prve kada je reč o kupovini nezdrave hrane i grickalica. Kao roditelj izražavam duboko žaljenje zbog toga što bake danas ne učestvuju u stvaranju zdravih navika u ishrani dece. Retke su bake kojima je značaj pripreme zdravih obroka unucima od važnosti. Nestale su domaće supe od mesa, masnoća iz kostiju, sve je ređe na stolu domaćih torti i kolača, pita i testa za užinu. Umesto toga, kupuju deci grickalice. Nije to u redu. Organizam sve pamti i treba imati na umu da njegovo dobro funkcionisanje nije zagarantovano. Vraća nam se ono u šta ulažemo.

Priredila> Bojana Krstic

b92

Podeli:

Komentari

  1. Janja says:

    Mogu samo da kazem da od kako se moj sin bavi sportom,trenira napolju dva puta sedmično i ima utakmice svaki vikend,nikad nije bio bolestan.Eventualno mu nos procuri i to je sve…vec 4 godine trenira i ni jedan virus mu nije naskodio…zaboravili smo sta je antibiotik!

  2. Minni says:

    Pozz.jedno pitanje,kcerka ima dvije godine,od rodjenja pije mlijeko u sasvim malim kolicinama..Jede ovu hranu,ali se na njoj nista tolko ne primjecuje..11kg ima,a puni dvije god.dali je to dovoljno,ak nije ,a cemu poraditi,sta joj davati..hvala


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA