Dečiji strahovi- kako ih prerasti?

Dona Pinkuse, specijalista za strahove, procenjuje da čak 90% dece živi sa nekim ili različitim vrstama straha. U najčešće spadaju strah od razdvajanja, mraka, čudovišta pod krevetom, nevremena, klovnova i maskota, ali i strah od životinja.

Najveći broj strahova deca spontano prerastu, ali ovo je nekoliko univerzalnih saveta koji vam mogu pomoći:

–      –  Deca vole rutinu i generalno bolje funkcionišu po unapred utvrđenom rasporedu. Za njih, rutina znači sigurnost i stabilnost.

–       – Mališani teško razlikuju stvarnost i fantaziju, tako da je razgovor prilagođen uzrastu odličan način da deca razumeju kako funkcionišu pojave kojih se plaše.

–    –    Smeh je optimalan lek! Izmišljajte ili čitajte smešne priče u kojima se junaci susreću sa strahovima koji more i vaše dete.

–        –Pokažite razumevanje, ali izbegnite da se fokusirate samo na strah. Ponašajte se kao da je sve OK iako pomno motrite na svoje dete.

–      –  Ukoliko ste prezauzeti, potrudite se da strah ne postane način na koji dete može doći do vaše pažnje i zajednički provedenog vremena.

–      –  Ne rugajte se detetu i ne posramljujte ga pred drugima pričajući o stahovima koji ga muče.

 Strah od odvajanja

Strah od separacije je jedan od najčešćih i javlja se već oko 8. meseca bebinog života. Najbolje što možete da preuzmete po tom pitanju je zdrava rutina pozdravljanja. Ne iskradajte se i ne lažite dete. Poljubac pre izlaska iz kuće i kratko- Mama će se brzo vratiti-  biće sasvim dovoljni. Po  povratku zaglite i poljubite dete (ako je budno) i kažete mu : Mama se vratila. Vidiš kako sam brzo došla- i potrudite se da mu/joj posvetite bar par minuta u igri.

Osnova ovog straha je u tome što dete ne zna da li ćete se ikada vratiti, a razdvojenost mu ne prija. Kada uvidi da odlazite i vraćate se po ustaljenom ritmu (rutini) dete vaš odlazak neće doživljavati tragično.