Doktorka Divna Vidović, pedijatar Doma zdravlja „Zvezdara“, sa dvadesetogodišnjim iskustvom, kaže da postoji više faktora zbog kojih su ova oboljenja sve češća.
– Nezdravi stil života odraslih se prenosi na decu. Loša ishrana, predugo sedenje, veliki zahtevi odraslih, nedostatak najobičnije igre loptom i razonode, dovode do toga da razvoj dece krene u pogrešnom smeru. Kada tome dodamo preterano korišćenje novih tehnologija i nedostatak vremena provedenog sa roditeljima, jasno je zbog čega, osim fizičkih, nastaju i psihički problemi kod dece od najranijeg uzrasta – kaže dr Vidović, u intervjuu za „Novosti“.
* Na sistematskim pregledima pred školu ranije su se otkrivali ravni tabani, kriva kičma i poblemi sa vidom. Kakva je situacija danas?
– Fizijatrijski problemi, poput krive kičme i ravnih stopala, izraženi su isto kao pre 10 ili 15 godina. Onda je važilo mišljenje da je potrebno da dete ima cipelicu koja čvrsto drži stopalo, čim stane na noge, kako bi se izbegli ravni tabani. To nije dalo odgovarajuće rezultate, zbog čega je sada preporuka da dete što više hoda boso. Što se tiče oftalmoloških problema, ni tu nema promena. U ranom uzrastu, problemi sa vidom su najčešće nasledni, dok se stečeni problemi pojavljuju malo kasnije.
* Sve je prisutniji problem gojaznosti kod dece?
– Poslednjih godina čest je slučaj da u samo jednom odeljenju imate troje ili četvoro gojazne dece. Toga ranije nije bilo, bar ne u toj meri. U predškolskom uzrastu je problem manje zastupljen, ali naglo se povećava kada dete krene u školu. Pekare su na svakom ćošku, roditelji su sve popustljiviji i puštaju decu da jedu ono što hoće, koliko god to bilo nezdravo. Kažu, važno im je da je dete sito. Ako tome dodamo činjenicu da se dete slabo fizički kreće, dolazimo do problema gojaznosti.
* Neke od posledica su dijabetes tipa 1 i hipertenzija, koja je ranije bila nespojiva sa dečjim uzrastom?
– Dijabetes tipa 1 i hipertenzija nastaju kao posledica više udruženih faktora. To su loše životne navike, genetika i stres. Od dece se zahteva sve više, i nije dovoljno da, kao ranije, budu dobri đaci. Pohađaju niz aktivnosti od najranijeg uzrasta i, baš kao odrasli, sve su nezadovoljnija, žele sve više.
To je čest okidač za dijabetes tipa 1, hipertenziju i kardivaskularne probleme. Zbog toga se ozbiljno shvata kada dete, recimo, ima bol u grudima, jer to može da ukaže na neko oboljenje. Ranije je to uglavnom bio simptom upale mišića i manjih problema u zidu grudnog koša.
* Koliko su česti hormonski poremećaji?
– Prema podacima iz prakse, svaka šesta devojčica školskog uzrasta ima Hašimotov tireoiditis, odnosno autoimuno oboljenje štitne žlezde. U predškolskom uzrastu, na nivou jedne generacije, to je tri ili četiri deteta. Kao i kod svih autoimunih bolesti, uzrok nije poznat, ali se pretostavlja da je stres jedan od bitnih faktora.
Komentari 0