Mnoge mame našle su se u ovoj dilemi. Ostaviti stvari takve kakve jesu ili raditi posao neke druge majke? Postoje li situacije kada je neophodno reagovati?
Ranije nije bilo neobično čuti roditelje kako pokušavaju da „isprave greške“ drugih mama i tata – ukazuju na to da ponašanje nekog drugara njihovog deteta nije lepo, podsete ga obriše nos i sl. Međutim, poslednjih godina je roditeljima neretko neprijatno kada se nađu u situacijama da dete koje nije njihovo u njihovom prisustvu ispoljava znake lošeg vaspitanja jer ne mogu da reaguju. Društvene norme su se promenile i nije prikladno disciplinovati tuđe dete.
Mama blogerka Ana Nordberg pozabavila se ovom temom.
„Ulažemo toliko energije da bismo bili sigurni da su naša deca ljubazna da je ideja o ’obuzdavanju’ nečijeg deteta – čak i ako ono udara ostalu decu po glavama svojom igračkom mačem – strana kao sletanje na Mars“, objašnjava Nordbergova u kakvoj su situaciji današnji roditelji. „To me je nateralo da se zamislim – postoji li scenario po kojem je u redu disciplinovati tuđe dete?“
Ona je sa svojim prijateljicama razgovarala o svojim razmišljanjima, a prva reakcija većine bila je blaga neprijatnost, ali je Ana, ipak, uspela da otkrije neka mišljenja.
„Postoji velika razlika između mešanja u nesporazum na igralištu i pravog disciplinovanja tuđeg mališana“, primetila je Nordbergova i objasnila:
„Ako neko dete baca pesak u oči vašeg ili ga gura, naravno da ćete se umešati, skloniti svog mališana i reći nešto kao: ’Mala deca se ne guraju jer tako mogu da se povrede, naročito ako su manja od tebe’. Ne dodirujete tuđe dete, glas vam je miran i ne zvučite ljutito. Ukoliko je roditelj tog mališana prisutan, obraćate se njemu.“
Dakle, postoje situacije u kojima je više nego prikladno pokazati nečijem detetu u čemu greši. Međutim, kako ističe Ana Nordberg, svakako ima i onih u kojima ne bi trebalo da reagujete na vaspitni način. Roditelj drugog deteta mogao bi se uvrediti ako, na primer, ispravljate njegovo dete dok govori, ukazujete mu na to kako se pravilno briše nos, podsećate ga da ne govori ružne reči itd.
„Bez obzira na sve, nije lako pronaći pravi odgovor kada se neko dete loše ponaša. Moj savet je da se služite filozofijom iz vrtića“, završava Nordbergova i objašnjava da se zapitate sledeće:
Kako bih se osećala da su uloge obrnute?
Šta da je vaše dete ono kojem treba dodatna disciplina?
