Da li radite previše za svoje dete?

Foto: Pixabay Uloga večitog pomagača Relativno je lako zaglaviti se u ulozi “pomagača” jer nam to pruža osećaj da smo nekome potrebni, ljudi su impresionirani svime što možemo da uradimo i oslanjaju se na nas. Međutim, u osnovi ovakvog ponašanja nije jednostavna želja da se pomogne ili dosadna navika koje se treba otarasiti. Radi se o tome da je osoba fokusirana na sve druge oko sebe jer je to način da se ne usmeri na samu sebe. To je u stvari način da osoba pobegne od sopstvenih strahova i osećanja. Preterana pomoć nije dobra Zapamtite da radeći stvari umesto deteta vi smanjujete svoj strah oko njegovog uspeha i ubrzavate određenu akciju ali istovremeno uskraćujete detetu priliku da vežba i nauči kako se ovladava određenim veštinama. Možda vam izgleda kao sasvim očekivana i prirodna stvar da se previše fokusirate na vaše dete ali, gledano na duže staze, to njemu sigurno ne pomaže jer ono ne uči kako da radi stvari za sebe. A jednog dana, vaše dete će morati da uđe u svet odraslih i zauzme se za sebe. Posledice za decu Deca koja nemaju priliku da uvežbaju neke veštine ne nauče kako da se oslone na sopstvene sposobnosti, ne znaju kako da se nose sa neuspehom, kako da rizikuju, ne uspeju da razviju sposbnost sopstvenog razmišljanja i sigurno neće probati stvari u kojima možda ne bi uspela jer se osećaju bespomoćno. Pravo pitanje koje roditelj treba da postavi sebi kada radi nešto umesto deteta je “Da li je ovo u mom ili detetovom interesu?” i “Da li ja pomažem detetu ili ga učim da bude bespomoćno?”. Da li ste na detetovoj teritoriji? Izbegavajte da pređete granicu jer tako ulazite u prostor koji pripada detetu a ne vama. Roditelji obično prelaze ovu granicu da bi se sami smirili, a ne zato što je to u najboljem interesu njihovog deteta. Neke od tipičnih situacija su konstantno nadgledanje, ophođenje prema detetu kao da zna ili može manje od onoga za šta je stvarno sposobno, definisanje sebe kroz detetov uspeh i sl. Kada uđete na detetovu teritoriju vi pokušavate da ga spasete, zaštitite i popravite nešto radeći za njega ono što ono već može da uradi za sebe. Sve zbog toga što verujete da, bez vaše pomoći i napora, ono neće uspeti. Napravite plan za promenu Počnite tako što ćete priznati sebi da radite previše, naročito kada je vaša anksioznost na visokom nivou. Postanite gospodar situacije, prestanite da mislite da je konstantno pomaganje drugima vrlina i ispravite obrazac vašeg ponašanja tako što više nećete pomagati, popravljati, posredovati ili držati predavanja. Pre svega morate da postanete dobar posmatrač i obratite pažnju na situacije i vaš doprinos ponavljanju ovog “pomagačkog” obrasca. Na ovaj način ćete svesno preduzeti potrebne napore da se brinete samo o onome što se tiče vas lično. U početku je najvažnije posmatranje sopstvenog ponašanja i pravljenje plana za promenu. Na primer, kada vas dete pita za savet kako da reši neki problem, nemojte mu odmah reći šta da radi jer tako preuzimate kontrolu. Odložite pomoć i pružite detetu priliku da nađe sopstvene odgovore i rešenja kako bi znalo da preuzme odgovornost za svoje postupke. Budite istrajni Nemojte se iznenaditi ako u trenutku kada prestanete da “spašavate” vaše dete počne da vas testira i pokuša da vas vrati na staro nametanjem osećaja krivice i sl. To je samo detetova reakcija na promenu koju vidi u vama. Kada prestanete da radite toliko za dete ono će morati samo, ta promena sigurno nije ugodna. Iako će ono sigurno pokušati da prenese na vas neke svoje odgovornosti, zapamtite da ne trebate da ih preuzimate jer je to bolje za sve vas na duže staze. Suočite se sa sobom Ova promena nije laka i sigurno ćete osećati tegobu u sebi zbog napuštanja uloge “pomagača” i posmatranja deteta koje se “muči” neko vreme. Moguće je i da naiđu osećanja tuge, strepnje, besa jer se hvatate u koštac sa sopstvenim slabostima. Veliki broj ljudi koji na sebe preuzme ulogu pomagača u suštini krije sopstvene nesigurnosti. Teško je priznati da ne znamo uvek sve ili da se nekada osećamo bespomoćno i izgubljeno. Spremite se za izlaženje ovih osećanja na površinu kada promenite svoje ponašanje. Počnite odmah Nemojte oklevati i pitati se kako je najbolje početi. Počnite! Promenite jednu stvar i radite manje za druge. Budite odgovorni ali nemojte trčati da spašavate. Kada vam dete zatraži pomoć, saslušajte ga ali nemojte odmah trčati da popravljate stvari za njega. Biće vam potrebno vreme da naučite sebe da smirite dok ga posmatrate kako se muči i ne dođete u iskušenje da opet “uskočite”. Ako dete počne da kuka oko domaćeg zadatka, nemojte sesti da ga uradite umesto njega. Pomozite ali ne preuzimajte zadatak na sebe! Stavite detetu do znanja da ste tu ali nemojte raditi stvari umesto njega. Ne treba da se povučete potpuno već samo promenite ulogu tako da dete zna da može uvek da komunicira sa vama i da ga volite. Biće problema Očekujte probleme! Promenom svog ponašanja vi menjate sistem funkcionisanja stvari na koji su svi u porodici navikli. Kada jedna osoba promeni svoju funkciju svi drugi članovi porodice takođe moraju da se menjaju. A teško da neko želi promenu, naročito kada mu je udobno. Vaše dete može da se razboli, plače i svađa sa vama mnogo više nego obično. Može se svojski potruditi da izgleda mnogo više bespomoćno i u teškoćama nego ranije. Ako ste zavisni od uloge osobe koja radi sve bićete u velikom iskušenju. Ali oduprite se potrebi da radite stvari i uradite suprotno – nemojte raditi te stvari. Konstantno sebe podsećajte da nećete raditi umesto deteta stvari koje znate da ono može, i treba, samo da radi. Uvek se zapitajte: “ako uradim ovo sad za moje dete, da li će ono kasnije znati da uradi to za sebe?”. Prepustite odgovornost Ako vaše dete zna nešto da uradi samo, na primer da veže pertle, to više nije vaš zadatak. Kada pomognete detetu da nauči novu veštinu, to postaje njihova odgovornost. To ne znači da ne možete da ga pitate “Da li mogu nekako da ti pomognem?” ali generalno gledano – zadatak je njegov. Vi možete da ga usmerite ali ne vi nešto da uradite. Zaustavite se ako osetite da prelazite granicu i zapitajte se na čijoj ste teritoriji. Postavite sebi pitanje: “Da li ja radim ovo da bih bila smirenija jer znam da će dobro proći?”. Najavite promenu Pripremite dete na promenu tako što ćete mu reći da, na primer, skupljanje njegovog prljavog veša više nije vaš zadatak. Objasnite da želite da ono odraste u odgovorno dete jer će jednog dana morati da se brine o sebi. Ako dete ne sarađuje i ne radi to što ste rekli ubrzo će osetiti sasvim prirodne posledice (na primer, da veš koji nije u korpi ne ide na pranje i sl.). Podržite dete Pružite podršku i samopuzdanje detetu tako što ćete mu ponavljati da znate da ono to može samo. Recite mu da ste radili previše stvari za njega bez realne potrebe. Ponavljajte mu da zna da samo reši probleme i da verujete u njega. Mislite na sebe Umesto da trčite da radite za druge mislite na sebe, na svoje ciljeve i na svoj lični razvoj. Vaše dete će imati ogromne koristi od toga što vas vidi da znate da rešite vaša pitanja i brinete o sebi. NajboljaMamaNaSvetu

Da li radite previše za svoje dete?

Koliko toga vi radite za vaše dete? Da li mu konstantno pomažete i spašavate ga?

Komentari 0

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani članci

Šta je multimix princip formiranja obroka za bebu?

Kako pomoći detetu da ima kvalitetniji društveni život

Kaži seki ”izvini”. Odmah. Ili kako decu učimo da budu licemeri

Kako prepoznati da beba ne čuje dobro

Vesti

Zabrana telefona u školama otkrila neočekivan problem

Majčinstvo nakon 33. godine je pokazatelj dugovečnosti

Lekari upozoravaju: Grip jači nego ikad, obara na duže, rizik od komplikacija veći, a prava eksplozija tek sledi!

Proglašene jubilarne „Igračke sa svrhom 2025“

Da li treba izvoditi decu kada je magla?

Instagram

Da li radite previše za svoje dete?

Koliko toga vi radite za vaše dete? Da li mu konstantno pomažete i spašavate ga?

Najavite promenu

Podržite dete

Mislite na sebe

Komentari 0

Ostavite odgovor Odustani od odgovora

Povezani članci

Vesti

Instagram

Pratite nas na društvenim mrežama