Da li majke koje od svoje dece prave manekene za Instagram greše?

Od kako je sveta i veka, svakoj majci je milo kad neko za njeno dete kaže koliko je lepo, milo, slatko. Da li to mora da potvrdi i ceo Instagram?

Foto: Pixabay

Do pre koju godinu klinci su divljenje okoline i poznanika dobijali zahvaljujući nekom talentu, pričljivosti, veselom karakteru, no, ekspanzijom društvenih mreža, otvorila se sasvim nova dimenzija eksponiranja dece.

Tako danas imamo masovnu pojavu majki čija deca ne samo da ne znaju slova do sedme godine, već ne umeju ni da govore, ali zato imaju hiljade i hiljade lajkova na Instagramu.

Korene ovoga možemo uočiti u američkoj kulturi i izborima za miss među decom. Još od osamdesetih godina američke majke su opsesivno prijavljivale svoje kćeri na ove izbore, prethodno ih stavljajući na različite režime ishrane, ulepšavanja i slično. To je rezultiralo uništeniim detinjstvima i velikim razočarenjima, što smo mogli čitati u ispovestima kada su te devojčice stasale i odlučile da progovore.

Srećom, ovo kod nas nikad nije zaživelo, ali se zato zapatio trend Instagram eksponiranja dece. Uglavnom počinje modiranjem i kratkim slatkim klipovima, a razvija se do te mere da predškolsko dete ima pravo-pravcato zanimanje.

Pre izvesnog vremena, majka jedne popularne devojčice koja generiše stotine hiljade lajkova i milione pregleda, suočila se sa bujicom osuda, jer je rođendan njene mezimice pretvorila u program uživo. Od momenta kad se malena probudila, preko doterivanja koji je uključio i posetu salonu, preko poziranja, otvaranja poklona sve se moglo videti na Instagramu i YouTube. Sveopšti utisak je da dete nije provelo svoj rođendan, nego da je nastupalo na istom.

Fenomen zvani sharenting (share+parenting)

Stacey Steinberg s floridskog univerziteta Levin College of Law godinama upozorava da deca i te kako imaju pravo na glas – i na privatnost. Pre nego što neka ambiciozna majka koja namerava da od svog deteta napravi mamac za sponzore, treba da razgovara s njim. Da li to dete želi da se fotografiše i snima, da li mu se dopada ideja da njegove slike posmatra veliki broj nepoznatih ljudi i na koncu, da li mu se to dopada?

– Deca koja imaju svoju privatnost i roditelje koji ih podržavaju, nose se bolje s životom, što potvrđuju i brojna istraživanja. Kako mislite da dete izrasta u zadovoljnu i samostalnu osobu, ako ne zna šta je autonomija? Deca moraju biti sposobna da formiraju svoj identitet i samostalno razviju osećaj za privatnost i publicitet – kaže ona.

Svakako najpoznatiji primer za ovu pojavu je bračni par čiji Instagram profili generišu skoro dva miliona pratilaca, @mother_of_daughters i @father_of_daughters, a koji su se prošle godine suočili s ozbiljnim optužbama, da eksploatišu svoju decu i postavljaju “etički sumnjiv materijal”. Tresla se gora, rodio se miš, oštro su negirali sve optužbe dodavši da ne koriste decu za ostvarivanje finansijske i materijalne benefiti od sponzora, a onda su nastavili da postavljaju slike i snimke svojih kćeri – i uzimaju novac za to, ukoliko je objava sponzorisana.

Srpska mama kao zvezda na Instagram

I dok su američki mali Instagram influenseri direktan nus proizvod rijalitija i takmičenja lepote za decu, na naše fensi mame i njihove fešn klince nesumnjivo je uticala estrada, jer kako drugačije rastumačiti estetiku koja kombinuje štikle, ekstenzije, hijaluron, scensku šminku s detetom u naručju?

– U Srbiji postoji veliki problem zamene estetike s estradnom kulturom – kaže Nebojša Grnčarski, vlasnik modne agencije Select – većina ljudi ne ume da razluči šta je oblačenje za scenu, a šta svakodnevno, šta je primereno deci, a šta starijima. Treba krenuti od medija i škole i uvesti neke restriktivne mere.

Grnčarski smatra da direktori vrtića i osnovnih škola treba da uvedu smernice kako je pristojno i poželjno da se deca oblače, jer se odnekle mora početi, “jer će se to onda reflektovati i na druge stvari”. Pored ovoga, edukacija o tome šta je primereno za decu treba da se odvija u elektronskim medijima.

Sa njim se slaže i Jelena Radović, sociolog, marketing ekspert i predavač na temu bezbednost dece na internetu.

– Deca bi trebalo da imaju detinjstvo, a ne da budu mašine ili kanal za proizvodnju novca. Neretko viđamo da su mnogi klinci koji su ušli u show business u tom ranom dobu, itekako osetili posledice u kasnijem sazrevanju. Često možemo da vidimo da roditelji (prvenstveno mame) prave male influensere od trenutka njihovog začeća. Izlaganjem deteta ogromnom auditorijumu širom sveta (a ovde ne govorimo o filmskoj ili pozorišnoj ulozi, već o privatnom životu) to isto dete stavljamo u nezavidan položaj i dajemo ga na tacni milionima neznanaca. Na taj način uništavamo nečiju intimu bez toga da ta osoba može bilo kako da protivreči ili da ima svest o tome šta joj se dešava, ko je gleda i slično – tvrdi Radović.

Koliko pri eksponiranju dece roditelj (uglavnom majka) želi da istakne – sebe?

– Sem što pokušavaju da leče svoje komplekse, one uništavaju tu decu, prave od njih starmale i kradu im detinjstvo i nesvesno vrše zločin nad njihovim najlepšim delom života – poentira Grnčarski.

Neznanje ili nemar?

Nema indicija da će se uticaj i sveprisutnost društvenih mreža smanjiti. Prema svim istraživanjima i proračunima, one će ostati sastavni deo naših života i uzimati sve veći udeo. Koliko je ovo i u kojim slučajevima opravdano?

Glavno pitanje i problematika koju treba da počnemo rešavati koliko danas je: ko nam je dao pravo da na ovakav način upravljamo životima dece i gde je granica? Ko će je postaviti?– Nisam sigurna da je ikada opravdano, sve do trenutka kada dete može samosvesno da donese neke odluke. A i tada je diskutabilno, jer se ne podrazumeva da su sve odluke automatski i ispravne. Danas živimo u jako brzom vremenu i sve se odvija instant, stoga smatram da je roditelj dužan da detetu obezbedi “dečije detinjstvo“ i ne gura ga u svet Instagrama, Youtubea i ostalih društvenih mreža zarad sopstvene satisfakcije, nesigurnosti, neostvarenih želja i na kraju (a možda i na početku) novca – zaključuje Radović.

Postoji li način da decu zaštitimo od roditeljskih ambicija koje se ne uklapaju s njihovim željama i senzibilitetom?

Trenutni zakoni u većini zemalja ne dozvoljavaju publikovanje maloletnih lica bez saglasnosti roditelja. U kom smeru je sve krenulo, biće nam potrebno posebno regulatorno telo za prava dece i njihove privatnosti.

Preuzeto: Moodiranje

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA