Borba mog osmogodišnjaka sa školom

Deca se nisu mnogo promenila u poslednjih 150 godina; naše društvo jeste. Dakle, mom sinu i dalje treba kretanja, mnogo više nego što današnji obrazovni sistem nudi.

dete skola px

Foto: Pixabay

Povratak posle raspusta u školu nije bio ni malo lak za njega. Jedino što se od njega zahtevalo je da sedi mirno i sluša. Stvari koje su najteže za dečaka. Sedite mirno. Budite tihi. Ne radite ni manje ni više od onoga što se od vas očekuje. Sve to njemu je bilo kao zatvor, i zato je i njegovo ponašanje postalo – zatvoreničko. Učiteljica mi je odmah poslala poruku da dođem u školu na razgovor. Bio je ratoboran, svadljiv, nije hteo da sarađuje.

Moja pretpostavka da će mu trebati neko vreme da se ponovo navikne na zatvorski režim i bojazan od iščekivanja takvog ponašanja su se obistinile.

Nedostatak kretanja i kruta ograničenja u vezi sa modernim školovanjem, ubijaju detinju vedrinu i živahnost sve dece a posebno dečaka.

Da li to nekome zvuči suviše dramatično? Možda. Uostalom, većina nas ide kroz školovanje i nekako preživimo manje ili više netaknuti. Ali ako stvarno malo dublje razmislite o tome, možda se sećate šta ste mrzeli o školi. Možda se sećate da su vam trebale godina posle škole da ponovo povratite svoju dušu i strasti, i hrabrost da ih sledite.

Sva deca, dok pokušavaju da se uklope u okruženje koje im traži da suzbiju najbolje i najoriginalnije delove sebe, dakle u uštogljeno okruženje škole, susreću se sa izvesnom količinom stresa.

Sve ono čega je inače za vreme školske godine bio željan za vreme raspusta je radio. Uživao je na snegu, jurcao, sankao se, grudvao, igrao, željan vazduha i fizičke aktivnosti.

Jutros, kao i uvek, moj sin je ustao pre svih ostalih jer voli da igra igrice pre škole, ali je isto tako očistio sneg pred kućom, naložio kamin i doneo drva iz ostave. Potrebna mu je fizička aktivnost i nije mu teško ni da ranije ustane da zadovolji te potrebe.

Podsetio me je na junake knjige “Duga zima” koju smo kao mali čitali. Tada su momci i devojke učili pre svega kroz rad. Junaci knjige bili su izmešanih uzrasta od 5 do 18 godina i radili i na farmama i po kući. Čitave porodice radile su zajedno da prežive, i usput su i dečaci i devojčice učili kroz rad kako sve funkcioniše u stvarnom svetu.
To je vrsta učenja za kojom moj sin žudi, a verujem i većina dece.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA