Alergije na hranu kod dece

Alergije na hranu su česte medju decom. Dijagnostikovanu alergiju na hranu ima 6 do 8 posto dece uzrasta do tri godine. Uglavnom su posredovane posebnim tipom antitela IgE koja deluju na jednu vrstu ćelija-mastocita. Mastociti oslobađaju histamin i druge hemijske supstance koje za posledicu imaju niz promena koje mi vidimo kao alergijsku reakciju.

alergija na hranu

Foto: Flicr

Digestivni sistem beba i male dece po rodjenju nije u potpunosti zreo i sa uvodjenjem novih namirnica polako prepoznaje strano od svog, “bezopasno” od “opasnog”. Još uvek nezreli imuni sistem u crevima nekada može da napravi grešku, pokrene odbrambeni sistem i dovede do alergija.  Kako dete raste kako se uvodi sve više hrane, postepeno i imuni sistem sazreva i alergije na hranu se vremenom proredjuju. Zbog toga je bitno da se hrana u prvoj godini života uvede uz pojačan oprez i po nekim pravilima koje će vam reći pedijatar u savetovalištu.

Važno je znati da sve vrste namirnica mogu da izazovu alergijsku reakciju a to se posebno odnosi na bebe prilikom uvođenja nemlečne hrane. Uvodjenje novih namirnica u ishranu deteta mora biti pažljivo isplanirano. Od rodjenja u prvih četiri pet meseci jedina hrana koja je potrebna je majčino mleko, odnosno adaptirana formula ukoliko majka ne može da doji. Rano uvođenje nemlečne ishrane, pre četvrtog meseca, povećava mogućnost nastanka alergije.   Posebnu pažnju treba obratiti na redosled uvođenja namirnica.  Potrebno je da se hrana koju dete proba prvi put uvodi u jutarnjim časovima kako bi se ispratila reakcija deteta. Hrana koja se uvodi daje se svakodnevno minimum 3 dana uzastopno. Takođe je važno da se namirnice koje nisu bile prisutne u ishrani daju pojedinačno, nikako više odjednom.

U najčešće alergene spadaju jagode, žumance i belance, med, orasi, bademi, lešnici, kikiriki i mleko, plodovi mora. Zbog toga se ove namirnice u ishranu deteta uvode polako, kada dete napuni odredjeni broj meseci ili godina koji su preporučeni za odredjenu namirnicu.  Važno je i da namirnice koje se uvode u ishranu dece u prvoj godini budu namirnice sa našeg podneblja, kako što se tiče voća i povrća, tako i žitarica koje se koriste u ishrani beba. Postoji cela oblast genetike koja se bavi nasledjivanjem vezanim za izloženost odredjenoj vrsti namirnica kroz prethodne generacije. Zato se kao čest alergen u prvoj godini pojavljuje i avokado (koji je na spisku dozvoljenih namirnica  u zemljama Mediterana, ali se i koristi u ishrani prethodnih nekoliko generacija – što nije slučaj u Srbiji). Takodje se alergije javljaju i na amarant nekad i na kinou koje su žitarice novijeg datuma na našem tržištu.

Alergija na jagode je jedna od najčešćih alergija na hranu. Jagode se odlažu u ishrani beba do navršene prve godine. I tada se uvode polako, prvo u maloj količini, nekoliko dana uzastopno. Kod starije dece koja su već jela jagode takodje se može javiti alergija ali one mogu biti vezane i za sredstva kojima se jagode prskaju.

Kikiriki i orašasti plodovi su čest alergen i treba ih davati tek posle navršene druge godine a treba proveriti sastav hrane koja se daje detetu pre tog perioda (Smoki u svom sastavu ima kikiriki a mnogi roditelji to ne znaju).

Žumance se uvodi postepeno, od osmog meseca prvo četvrtina dva-tri dana, potom polovina a potom celo žumance 3-4 puta nedeljno. Veoma je važno da bude pravilno i postepeno uvedeno jer predstavlja veoma značajan izvog gvoždja u prvoj godini života.

Kravlje mleko nikako ne treba uvoditi u ishranu pre navršene prve godine života, a preporuke su da se ono ne daje ni do navršene druge godine.

Alergija na hranu se može ispoljiti na različite načine. Mogu se javiti promene na koži po tipu urtikarije (crveni pečati) ili ekcem. Alergije na odredjenu vrstu hrane mogu se manifestovati kao gastrointestinalne smetnje kao što su mučnina, povraćanje, tečna stolica, krv u stolici, lošije napredovanje. Nekada se javljaju respiratorne tegobe, otežano disanje, curenje nosa, kašalj i kijanje, dok u najtežim slučajevima može doći do gušenja i anafilaktičkog šoka. Promene na koži obično se javljaju u prvih nekoliko minuta do pola sata od unošenja hrane.

Ako se pojavi alergija na hranu potrebno je da roditelji slikaju promene, da zapišu šta je dete jelo tog dana i da do pregleda pedijatra izbegavaju alergogene namirnice u ishrani. Mnoge alergije na hranu koje se pojave u prvoj godini vremenom se izgube ili oslabe i zbog toga je veoma bitno da roditelji ne isključuju iz ishrane namirnice na svoju ruku već po savetu pedijatra. U terapiji se koristi izbegavanje namirnice koja je dovela do alergije a po potrebi uvodjenje antihistaminika.

Milena NikolićAutor: Milena Nikolić, pedijatar

Od 2007 godine zaposlena u poliklinici MEDIKOM.

Obavila kliničku praksu u bolnicama u Veroni, Rimu i Ohridu. Bavi se naučnim radom i učestvuje na domaćim i međunarodnim pedijatrijskim kongresima. Pohađala predavanja za mlade lekare u Češkoj i Austriji. Specijalizacija iz pedijatrije na Univerzitetskoj dečijoj klinici završena odličnom ocenom.

Piše stručne tekstove iz oblasti pedijatrije za portal www.mojpedijatar.co.rs, časopise Moj pedijatar, Zdravo dete i Pedijatar-dijagnostičko terapijske preporuke.

Kontakt telefon: 065/344-3781

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA