Pre nekoliko godina, Frensisin 16-ogodišnji sin slupao je automobil, dok se samo nekoliko godina pre toga njen drugi sin vratio od druga ofarban u zeleno. Tada je Frensis Džensen, neurolog na Univerzitetu u Pelsivaniji pokušala da pronađe razlog za čudno ponašanje svojih tinejdžera, te je počela da istražuje tinejdžerske misaone procese.
Ona je otkrila da, iako se puno toga piše o psihologiji tinejdžera, niko nije objasnio neurone i moždane veze koje čine te godine tako jedinstvenim i zastrašujućim delom odrastanja. Mozak tinejdžera je tek nedavno postao predmet ozbiljnog istraživanja, što pokazuje koliko malo se o tome u stvari zna.
Ova mama i autorka knjige “Mozak tinejžera” dala je odgovore na neka najčešća roditeljska pitanja koja ih poprilično zbunjuju:
Garderoba razbacana po celoj kući, izgubljene stvari, prljavi tanjiri ispod kreveta… Zašto moj tinejdžer 
ne vodi računa o higijeni i svojim stvarima?
Za urednost je potreban sofisticiran nivo kognitivne kontrole, a način na koji je tinejdžerski mozak povezan znači da njihovo planiranje i nije baš dobro. Delovi mozga međusobno su povezani preko sinapsi, baš kao električne žice. Ta izolacija je zapravo masna supstanca mijelin, koja nastaje tokom vremena. Proces traje godinama, a počinje u zadnjem delu mozga i polako se pomera napred. Poslednji delići mozga koji treba da se povežu su čeoni, odnosno prednji iliti frontalni, i prefrontalni korteksi, gde se kontrolišu uvid, empatija i preuzimanje rizika. To znači da će vrlo pametni adolescenti raditi veoma glupe stvari na impulsivan način. Organizacija za većinu tinejdžera ne predstavlja prioritet. Oni imaju druge stvari koje ih brinu, a neuredni su jer ne daju sebi dovoljno vremena da srede stvari pre nego što započnu nešto drugo.
Zašto je moja ćerka stalno ljuta, a čini se, posebno na mene?
Zbog mnogo stvari koje se još uvek ne uklapaju u njihovom mozgu, tinejdžeri mogu da budu isfrustirani zbog mnogih situacija. Rizično i impulsivno ponašanje se ispoljava zbog toga što još uvek nemaju pristup svojim frontalnim moždanim režnjevima, pa se javljaju promene raspoloženja i bes. Većina roditelja na takvo ponašanje odgovara na isti način. Međutim, kada bi razumeli šta se dešava u mozgu njihovog pubertetlije, roditelji bi možda imali više strpljenja i pronašli način da i sami zaustave svoje impulsivne reakcije. Pokušajte da ostanete bliski sa svojim detetom, čak iako se ono opire. Uvek izbrojite do deset i razmislite dva puta. Ovo je period kada bes može da bude paravan za depresiju i druge anksiozne poremećaje.
Komentari 0