– U utorak takođe veoma toplo, uz najvišu dnevnu temperaturu od 36 do 39 stepeni. Zatim u nastavku sedmice postepen pad temperature, a od četvrtka do kraja nedelje u većini mesta najviša dnevna temperatura biće ispod 30 – najavio je RHMZ i upalio crveni alarm na teritoriji cele Srbije.
Povodom ekstremnih vrućina oglasio se i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ koji je izdao važne savete za građane kako se zaštititi tokom letnjih žega i toplotnih talasa.
– Toplotni talas je meteorološka pojava koju karakterišu temperature vazduha iznad 32 u trajanju od tri i više uzastopnih dana, često praćene visokom vlažnošću i smanjenim strujanjem vazduha. Visoke temperature predstavljaju ozbiljno opterećenje za sistem termoregulacije našeg organizma. Pridržavanjem jednostavnih saveta u vezi sa hlađenjem doma, hidratacijom, ishranom i ponašanjem na otvorenom, možete uspešno sačuvati svoje zdravlje i sprečiti komplikacije – naveo je Institut.
1. Održavajte svoj dom hladnim
Trudite se da vaš životni prostor uvek bude rashlađen. Idealno je održavati sobnu temperaturu ispod 32 °S tokom dana, odnosno ispod 24 °S tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronične bolesnike.
Iskoristite noćni vazduh: Otvorite sve prozore i držite roletne, šalone ili zastore podignute tokom noći i ranog jutra kada je spoljašnja temperatura niža.
Zatvorite prozore tokom dana: Smanjite toplotno opterećenje u najtoplijem delu dana. Zatvorite prozore i navucite zastore, posebno na sunčanoj strani.
Ugasite nepotrebne izvore toplote: Isključite veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji vam nisu neophodni. Izbegavajte pripremu obroka (kuvanje i pečenje) u najtoplijem delu dana jer to dodatno zagreva prostor.
Upotreba klima uređaja: Ako koristite klimu, zatvorite vrata i prozore. Razlika između spoljne temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od 7 do 10 stepeni kako bi se izbegao temperaturni kolaps.
Alternativna rešenja: Ako nemate klima uređaj, okačite vlažne čaršave na otvorene prozore da biste rashladili vazduh. Ventilatori mogu delimično da pomognu, ali pri temperaturama iznad 35 oni ne mogu da spreče zdravstvene poremećaje izazvane toplotom.
2. Rashlađujte telo i pravilno se hidrirajte
Pravilna hidratacija: Odrasle zdrave osobe treba da unose osam do 10 čaša vode dnevno. Ako se bavite fizičkim aktivnostima, dodajte jednu do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti. Tečnost unosite postepeno, gutljaj po gutljaj, i izbegavajte previše hladna pića.
Starije osobe i tečnost: Osobe starije od 65 godina moraju često da piju vodu bez obzira na to da li osećaju žeđ, jer organizam u starosti gubi sposobnost da racionalno koristi vodu i osećaj žeđ se smanjuje. Kontrolišite boju mokraće – ona treba da bude svetložuta, a tamna boja je znak dehidracije.
Šta izbegavati: Isključite alkohol, a smanjite unos kafe, energetskih i gaziranih napitaka jer deluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak vode.
Lična higijena: Tuširajte se ili kupajte u rashlađenoj/mlakoj vodi više puta tokom dana. Primenjujte hladne obloge, kupke za stopala i redovno održavajte ličnu higijenu.
Odeća i posteljina: Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala (pamuk, lan, svila) svetlih boja. Koristite isključivo pamučnu posteljinu.
3. Pravilna ishrana tokom leta
Izbegavajte tešku, prženu, pohovanu, preslatku i jako začinjenu hranu sa visokim sadržajem proteina. Umesto toga, letnji jelovnik treba da sadrži:
Redovne i manje obroke: Obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine.
Sveže voće i povrće: Oko 500 grama dobro opranog voća i oko 300 grama svežeg povrća dnevno.
Tečnu hranu: Unosite supe, čorbe i variva koja nadoknađuju izgubljene minerale i elektrolite.
Kvalitetne proteine: Tokom 4–5 dana u nedelji konzumirajte termički dobro obrađeno meso (piletina, ćuretina, riba, junetina) pripremljeno kuvanjem, dinstanjem ili na grilu.
Oprez pri kupovini: Zbog visokih temperatura hrana se brže kvari. Obratite pažnju na rok upotrebe i adekvatno čuvanje namirnica kako biste izbegli trovanja.
4. Ograničite izlaganje toploti i suncu
Izbegavajte kritičan period: Ne boravite na otvorenom u najtoplijem delu dana od 10 do 17 časova. Ako morate napolje, nosite laganu odeću svetlih boja, zaštitite glavu i oči, i koristite kremu sa zaštitnim faktorom (30+).
Fizička aktivnost: Izbegavajte naporne fizičke poslove i treninge. Ako morate da ih obavljate, činite to u najhladnijem delu dana, između 4 i 7 časova ujutru.
Zaštita na otvorenom: Kada izlazite, obavezno nosite laganu odeću svetlih boja, šešir ili kapu sa širokim obodom, naočare za sunce i nanesite kremu sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja (ponavljati na svaka dva sata).
Oprez u vozilima: Pre polaska, provetrite automobil nakon stajanja na suncu, a tokom vožnje klimu podesite na 5–7 stepeni nižu temperaturu od spoljne. Pravite pauze na svaka dva sata radi odmora i hidratacije, krećite na put naspavani i obavezno koristite pojaseve i dečja sedišta. Nikada ne ostavljajte decu ili kućne ljubimce u parkiranom vozilu! Nikada ne ostavljajte stariju osobu (kao ni decu ili životinje) u zatvorenom, parkiranom vozilu!
5. Posebne preporuke za osetljive grupe
Starije osobe i hronični bolesnici
Stariji srčani bolesnici i dijabetičari se nikako ne smeju izlagati suncu od 10 do 17 časova.
Medicinski savet i lekovi: Ako bolujete od hroničnih bolesti ili uzimate više lekova, posavetujte se sa lekarom jer neki lekovi mogu uticati na termoregulaciju. Lekove čuvajte na temperaturi ispod 25 °C ili u frižideru (prema uputstvu).
Kardiološki pacijenti: Često merite pritisak. Ako tokom leta imate nizak pritisak, konsultujte lekara pre promene doze terapije i vodite „dnevnik pritiska”.
Osobe sa dijabetesom: Češće kontrolišite nivo šećera u krvi. Dijabetičari često imaju smanjen osećaj bola na nogama, pa ne bi trebalo da hodaju bosi kako bi izbegli neprimećene povrede. Pravilno čuvajte insulin i tračice jer im toplota šteti.
Pomagala: Ako koristite metalna kolica ili hodalice, držite ih u hladu jer se na suncu mogu usijati i izazvati opekotine.
Bezbednost: Održavajte redovan kontakt sa porodicom ili prijateljima. Uvek nosite sa sobom mobilni telefon i papir sa osnovnim podacima (ime, prezime, adresa, bolesti, lekovi koje pijete i kontakt telefon bliske osobe).
6. Pomozite drugima i prepoznajte simptome na vreme
Redovno proveravajte članove porodice, prijatelje i komšije koji žive sami, posebno ako su u zdravstvenom riziku.
Rane opomene i lakši poremećaji:
Toplotni osip: Nastaje zbog neisparavanja znoja, koža i odeća su stalno vlažni. Potrebno je češće menjati čistu i suvu odeću.
Toplotni edem: Oticanje ruku i nogu kod neaklimatizovanih osoba. Prolazi nakon boravka u hladnom prostoru od jednog do dva dana.
Toplotna sinkopa: Gubitak svesti usled dehidracije. Zahteva da se telo osbe postavi u vodoravni položaj, da se osoba rashladi i da uzima vodu u malim gutljajima.
Toplotni grčevi: Bolni i nevoljni grčevi u mišićima nogu, ruku ili stomaka (mogu se javiti i 2–3 sata nakon rada). Neophodno je da se sklonite u hlad, oslobodite viška odeće i pijete rashlađenu slanu vodu ili rastvore za rehidrataciju. Ako grčevi traju duže od sat vremena, potražite lekarsku pomoć.
Toplotno iscrpljenje: Mučnina, slabost, hladna koža, ubrzano disanje. Zahteva lekarsku pomoć.
Toplotni udar: Najteže stanje. Telo >40 °C, koža suva i vrela, konfuzija. Hitno zvati hitnu pomoć! Do dolaska hitne pomoći: skloniti osobu u hlad, skinuti joj odeću, kvasiti joj kožu i obezbediti strujanje vazduha.
Komentari 0