Foto: Pixabay
Kognitivne funkcije su najnaprednije kod čoveka, a njihov adekvatan razvoj ima uticaj na kvalitet života, produktivnost i društvo u celini.
Ukoliko je dete nižeg stepena inteligencije i svi ostali kognitivni faktori su obično na nižim nivoima u različitim odnosima. Drugi poremećaji razvoja mogu da budu udruženi sa kognitivnim deficitima. Na razvoj kognitivnih sposobnosti utiču faktori tokom trudnoće, tokom porođaja i posle tokom detinjstva.
DHA omega 3 masne kiseline i značaj u kognitivnom razvoju
DHA je dominantna omega 3 polinezasićena masna kiselina koja se nalazi u mozgu i koja značajno utiče na neurološke funkcije. DHA (omega 3 kiselina) se brzo nakuplja u mozgu tokom trudnoće i ranog detinstva, a dostupnost utiče na stepen ugradnje DHA u tkiva i ćelije.
Redovan unos DHA dovodi do mnogih pozitivnih fizioloških poboljšanja i pozitivno deluje na ponašanje i kognitivne sposobnosti. U razvijenim društvima optimalna koncentracija DHA u mozgu se održava tokom celog života ishranom i suplementacijom.
Kognitivne sposobnosti se menjaju tokom života u skladu sa razvojem i sazrevanjem mozga. Mozak je organ bogat mastima koji troši 20% telesne energije a čini samo 2% mase tela. Više od polovine težine mozga čine masti, a posebno je visok sadržaj omega 3 masnih kiselina, zbog čega se smatra da ove kiseline imaju ključnu ulogu u optimalnom razvoju i sazrevanju mozga. Brojne su studije koje pokazuju ključnu ulogu adekvatne ishrane i suplementacije DHA omega-3 masnim kiselinama u razvoju mozga I mentalnih sposobnosti.
DHA je važna za optimalno neurološko zdravlje tokom čitavog života a poseban značaj ima za razvoj kognitivnih funkcija tokom detinjstva i adolescencije.
Unos DHA je neophodan za postizanje i održavanje koncentracija DHA u mozgu i optimalnih neuroloških funkcija. Trenutne smernice za dnevni unos DHA zavise od uzrasta, a prosečan unos značajno je niži od preporučenih vrednosti posebno u zemljama u kojima se ne jede dovoljna količina ribe.
Zemlje koje imaju izvore hrane iz vode, reka, jezera i mora imaju u svojoj ishrani više DHA jer jedu veće količine ribe. DHA se nalazi u većim količinama u mikroalgama, masnoj ribi (losos, skuša, sardine i haringe) i ribljem ulju, a ovi proizvodi u ishrani u našoj zemlji su nedovoljno zastupljeni zbog čega je neophodna suplementacija. Preporuka je da se riba jede dva puta nedeljno kako bi se unosila dovoljna količina DHA, a ako to nije slučaj potrebno je dodati količine kako bi se zadovoljile dnevne potrebe.
DHA u trudnoći i ranom detinjstvu
DHA se tokom trudnoće dobija preko placente, a kasnije iz majčinog mleka, ukoliko su rezerve kod majke adekvatno popunjenje. Upravo zbog toga se i preporučuje suplementacija majke tokom trudnoće.
DHA je neophodna za rast i sazrevanje mozga odojčeta a veoma je važno da se unose adekvatne količine jer se minimalne količine sintetišu u organizmu.
Deca rođena iz trudnoća u kojima majke unose velike količine ribe ili dodatnu suplementaciju sa DHA pokazala su bolje kognitivne sposobnosti, bolje rezultate u socijalnom i motornom razvoju i veću verbalnu inteligenciju u poređenju sa kontrolnom grupom gde majke nisu uzimale ove suplemente.
DHA redovna suplementacija od najranijeg uzrasta
Korisno je dodavati DHA i kod preterminske dece kao i kod sve dece dojene ili na mlečnoj formuli kao i kasnije kao dodatak ishrane tokom perioda detinjstva. Naglašena je potreba za suplementacijom DHA kako bi se obezbedio optimalan kognitivni razvoj dece.
Niže koncentracije omega 3 masnih kiselina povezane su sa većim brojem problema u ponašanju i učenju.
DHA se preporučuje za primenu od najranijeg detinjstva tokom celog perioda rasta i razvoja, u predškolskom i školskom uzrastu. Ukoliko hrana koja se unosi nije bogata ribom i ukoliko se riba ne jede dva puta nedeljno suplementaciju sa DHA treba sprovesti za svako dete.
Komentari 0