Foto: Flickr
Oni imaju svoj svet i svoja pravila, zbog čega je važno razumeti ih što je više moguće i uvek imati na umu njihovo viđenje okoline. Oni su indivualci i njihov svet je magičan, pa bi se o njemu moglo pričati satima. Ipak, ni tada ne bismo mogli da potpuno sagledamo kako oni vide život i šta je sve neophodno da vide, saznaju i iskuse.
Dr Tovah Klajn, majka troje mališana i direktorka njujorškog Centra za razvoj dece Koledža Bernard pokušala je da, zanimljivom knjigom pod nazivom “Kako deca napreduju: Šta roditelji mogu da urade kako bi deci između 2 i 5 godina posadili seme životnog uspeha”, odgovori na neka od osnovnih karakteristika dečjeg sveta. Izdvajamo vam pet stvari o mališanima koje su malo poznate, a veoma vredne za razumevanje ovih malih bića…
Mališani nemaju osećaj za vreme
Svim roditeljima je jasno da deca ne razumeju jasno koncept vremena i da im je teško da u potpunosti shvate značenje reči „prekosutra“, „juče“ i sl. Ipak, malo je poznato da struktura dečjeg mozga nije dovoljno izgrađena za razumevanje ovog aspekta života. Zbog toga mališani žive u sadašnjem trenutku, zbog čega, kako Dr Tovah Klajn objašnjava u svojoj knjizi, ’’ne vladaju veštinama koje su odrasli odavno naučili – kako upravljati svojim vremenom, kontrolisati svoje nagone, izraziti želje, planirati i nositi se sa stresom’’. Upravo zato oni neće shvatiti koliko još vremena imaju za igru u igranoici kada im kažete da krećete kući za pet minuta – jedino što će oni tada razumeti jeste to da ne krećete tog trenutka.
Deci je svet zasnovan na kontroli i moći
Zapitajte se, na trenutak, kako izgleda svet iz perspektive mališana. Oni ne mogu da biraju šta će raditi, šta će jesti, gde će ići itd. Roditelji kontrolišu svaki njihov pokret. Zbog toga oni smatraju da se sve odvija zahvaljujući kontrolisanju i zbog toga će pokušati da i sami steknu moć – odbijaće određenu odeću i vrstu hrane, odbijaće da odu na spavanje kada im se kaže i sl. Zbog svega toga, dr Klajn predlaže da se deci omogući privid kontrole. Naime, ukoliko im obuvamo cipele koje uvek odbijaju da nose, počećemo to s pitanjem da li želi prvo da obuje levu ili desnu. Važno je da se detetu ponudi više opcija i da ono stekne makar minimalnu moć.
Sreća se ne dostiže neprestanim udovoljavanjem
Deca osećaju najveću radost onda kada se osećaju bezbedno. Međutim, kako dr Klajn ističe, važno je da deca prepoznaju svaku emociju koju dožive, makar one bile negativne. Umesto da se detetu udovolji svaki put kada postoji rizik da ono iskusi negativan osećaj, ponekad bi bilo dobro jednostavno saosećati s njim. Na primer, ukoliko u kući nema više čokolade, ne bi trebalo otrčati u najbližu prodavnicu i kupiti je, već sesti pored deteta i saosećati s njim. Tako će shvatiti da to nije toliko strašna situacija koliko je isprva delovala i da čokolada nije neophodna da ono nastavi da se igra s drugarica, grli s mamom itd.
Mališani ponekad moraju da padnu
Iako roditelji pokušavaju da svojoj deci svet predstave kao idealno mesto u kojem nema mesta suzama, preprekama i modricama i u kojem ih nikada neće biti, to je nemoguće. Ponekad je neophodno da i sami mališani iskuse kako izgleda pad jer će samo tako postati osobe kakve želimo da budu – jake i otporne na nedaće.
Današnje brige su sutrašnji ponos
Ukoliko je vaše dete nezavisno, radoznalo, strastveno, uporno i tvrdoglavno, prirodno je da će biti teško izaći s njim na kraj. Sve ove odlike mogu odati utisak da dete ne sluša šta mu odrasli govore i da ono ide svojim putem. Ipak, zar nije to ono za čime svaka odrasla osoba teži? Dr Klajn smatra da je važno da deca imaju upravo ove karakteristike kako bi u budućnosti bila srećna.
Izvor: Yumama
A kako postaviti granice za neke stvari