Foto: Canva
Nažalost, mnogi roditelji smatraju da je briga sasvim dovoljna.
Na svojim predavanjima, Mihail Aleksandrovič Labkovski, porodični psiholog sa tridesetogodišnjim iskustvom, govori o prostim, malim a tako važnim stvarima koje olako ispuštamo iz vida dok istovremeno nastojimo da „od deteta napravimo čoveka“. Evo nekih:
1. Nesrećni ljudi ne mogu ni na koji način izgraditi odnos sa detetom takav da ono bude srećno. A ako su roditelji srećni, onda i ne treba ništa specijalno da rade.
2. Mnogi roditelji smatraju da je kod njih sve u redu, a da su problemi u njihovoj deci. Pa se čude kako to da u jednoj istoj porodici raste dvoje potpuno različite dece: jedno samouvereno, uspešno, odličan borac, vešt političar, a drugo – iskompleksirani luzer, koji stalno kuka ili je pak agresivan. A to, međutim, znači da su deca na različit način doživljavala sebe u toj porodici i da je nekome od njih falilo pažnje. Jedno od njih je bilo osetljivije i trebalo mu je više ljubavi, a roditelji to nisu primetili.
3. Voditi računa da je dete obučeno, obuveno i nahranjeno – to je briga, a ne vaspitanje.
Nažalost, mnogi roditelji smatraju da je briga sasvim dovoljna.
4. Kako se vi obraćate detetu u detinjstvu, tako da će se ono obraćati vama u starosti.
5. Škola ne treba da uči toliko matematici i književnosti, koliko treba da uči o samom životu.
Od škole nije toliko važno dobiti teorijsko znanje, koliko praktična iskustva: umeće komunikacije, uspostavljanja odnosa, odgovornost za sebe, svoje reči i dela, umeće rešavanja svojih problema, dogovaranja, upravljanja svojim vremenom… Upravo ta iskustva pomažu osećanju sigurnosti u odraslom dobu i sposobnosti da se zaradi za život.
Komentari 0