Novi Porodični zakon: U zatvor za šamar ili prut!

– Od 2011. se razmišlja o izmenama zakona, a u toku je rad na definisanju potrebnih izmena i dopuna – kaže Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravne poslove u oblasti porodične zaštite u Ministarstvu. – Prihvaćene su tri inicijative: prva nevladine organizacije Jelek da se definiše pojam samohranog roditelja, druga Autonomnog ženskog centra i vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva da se osnuje alimentacioni fond, i treća Saveta za prava deteta da se zabrani upotreba fizičke sile u vaspitanju.

Dete koje roditelji povremeno vaspitavaju batinama moći će ovo da prijavi centru za socijalni rad ili školi, koja je opet obavezna da se obrati centru. Ako kazne nisu previše česte i nemaju intenzitet zlostavljanja, centar će prvo upozoriti roditelje da fizički ne kažnjavaju dete, a ako nastave, socijalni radnici će ih uputiti u porodično savetovalište ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima.

– Za sve što u životu radimo prolazimo neku školu ili obuku, osim za najvažniju „profesiju“ – za roditeljstvo. Roditelji koji greše moraće sada da prođu neku vrstu obuke kako da nenasilno vaspitavaju decu – objašnjava Vulević.

Ako rad sa roditeljima ne urodi plodom i „vaspitno šljepanje po turu“ preraste u zlostavljanje, kao krajnja mera biće predviđeno oduzimanje deteta, odnosno izmeštanje iz porodice. I danas dete može biti oduzeto roditeljima koji grubo zanemaruju ili zloupotrebljavaju roditeljsko pravo, odnosno vrše ga na neadekvatan način. Oni mogu i krivično da odgovaraju za nasilje u porodici i zlostavljanje i grubo zanemarivanje, odnosno zapuštanje maloletnog deteta. Za to mogu čak da završe i u zatvoru.

– Kada je Švedska uvela zabranu upotrebe fizičke sile kao vaspitnog sredstva, to je podržalo samo 16 odsto građana. Tri decenije kasnije ovo podržava više od 90 odsto – naglašava Vulević.

Prema istraživanju Unicefa, čak dve trećine mališana u našoj zemlji dobija batine. Kada je, pre dvegodine, prvi put objavljeno da će budući srpski porodični zakon sadržati nove odredbe, to je izazvalo pravu buru u javnosti, koja je trajala nedeljama. Većina psihologa na kraju se složila da zakonodavac mora da bude oprezan kako ne bi došlo do zloupotrebe zakona, odnosno da deca prijavljuju zlostavljanje i onda kada ga nema. Zato se precizno mora navesti šta je fizička kazna, jer ako jednogodišnjak gurne prste u utičnicu, roditelj će ga uglavnom lupnuti po ruci, pa se postavlja pitanje da li se to može tretirati kao kazna ili ne.

Izmenama Porodičnog zakona biće uveden i alimentacioni fond za roditelje koji ne uspevaju da naplate izdržavanje koje im je odredio sud. Ova institucija postoji u mnogim evropskim državama, gde one iz svog budžeta plaćaju alimentaciju umesto nesavesnih očeva i majki, protiv kojih potom pokreću postupke.

– Broj krivičnih prijava za krivično delo nedavanja alimentacije u stalnom je porastu. Dok je 2002. prijavljeno 877 dela, 2011. je prijavljeno više od 1.770, a naredne 2.141. Zato smo predložili osnivanje alimentacionog fonda iz koga bi se isplaćivala alimentacija deci čiji roditelji ne ispunjavaju obavezu izdržavanja u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima – kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Vulević objašnjava da u Ministarstvu nema dileme da li bi ovu instituciju trebalo uvesti u zakon ili ne, već samo da li fond treba da bude na centralnom, odnosno republičkom, ili na lokalnom nivou.

– Samo formiranje Alimentacionog fonda neće rešiti problem ako se ne promeni i Zakon o obezbeđenju i izvršenju. On mora da garantuje bržu naplatu od onih koji ne poštuju sudske odluke i možda uvede privatne izvršitelje u ovu oblast – kaže Vulević.

SAMOHRANE I ŽENE ZATVORENIKA

Udruženje Jelek podnelo je inicijativu za izmenu člana 77 Porodičnog zakona. Kako kaže Maja Gilić, ovim se proširuje definicija samohranog roditelja, pa se u jednoroditeljske porodice svrstavaju i one u kojima je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju; one gde je drugi roditelj na izdržavanju kazne zatvora duže od polagodine; i one gde je jedan roditelj nestao ili je bez poznatog prebivališta duže od šest meseci. U Srbiji se ne zna tačan broj samohranih roditelja, a zvaničnici najčešće spekulišu brojkom od 75.000.