Foto: Canva
Poslednji put kad je pitalo da dođete po njega u školu.
Poslednji put kad mu je zatrebala vaša pomoć da podigne čašu ili sipa sok.
Poslednji put kad ste morali da mu dodate kašiku jer ne može da dohvati fioku sam.
Poslednji put kad je zamolio da spava u vašem krevetu.
Poslednji put kad je dotrčao kod vas jer je ružno sanjao.
Poslednji put kad je tražila da vas uhvati za ruku u šetnji.
Poslednji put kad vam je potrčala u naručje posle nekoliko sati razdvojenosti.
Poslednji put kad je zatražio da se igrate žmurke.
Poslednji put kad je pitao da mu pročitate priču za laku noć.
Nikad ne znate da je poslednji put. Zato pokušajte da cenite svaki trenutak sa svojim detetom kao da se on nikada više neće ponoviti u tom sjaju i lepoti kakav je sad. I ma koliko ponekad naporno i teško bilo nositi, nunati, praviti dvorac od kockica, tek kad ti trenuci iščeznu, znaćete koliko su bili dragoceni. Tek kad primetite da vaše dete samo odlazi u školu i vraća se, da ne želi da ga vi uspavate ili da se igrate s njim, znaćete da je taj poslednji put već prošao i da ga više ne možete vratiti kako biste ga prigrlili i zauvek sačuvali u svom sećanju. Samo još jednom da se uvuče u vaš krevet, samo još jednom da vidite taj osmeh olakšanja i radosti kad ugleda vaše lice na vratima vrtića…
Zato, prigrlite svaki trenutak sa svojim detetom jer nikad ne znate kada će odrasti.
Komentari 0