To nije samo kod nas i nije samo sad, rekao je na početku tribine „Kako škola da podrži razvoj deteta“, prof. dr Svetomir Bojanin, čuveni dečiji neuropsihijatar, utemeljivač defektološke struke u nauci i profesor neuropsihologije na Medicinskom i Defektološkom fakultetu.

Škola ne misli na decu. Svako dete želi da bude neko nekome, da ima drugara.  Šta je škola učinila da se dete u prvom razredu oseća tako, pita prof. Bojanin.

Zašto škola ne bi bila radost za decu?

Zašto takva ne bi bila i matematika? Ima mnogo metoda da se matematika uči na zanimljiv način, da bude kao igra a ne da decu gušimo preteranim zahtevima.

Škola se polako urušava sa nivoa koji je dostigla, gubeći svoj pravi smisao. Ukoliko želi da opstane, škola po rečima prof. Bojanina, treba da postigne sledeće:

• da se postavi pedocentrično (tj. da dete bude centar celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa i jedini kriterijum pri izboru sadržaja i metoda nastave i vaspitanja);
• da se osamostali od države
• da podstiče kreativnost svojih kadrova
• da planove i programe postavi fleksibilno

Prof. Bojanin naglašava da nije pristalica kućnog obrazovanja, kućnih škola jer je to dodatno opterećenje za roditelje, a dete treba podići za život.

Svoje stavove i rešenja prof. Bojanin je detaljno opisao u svojoj poslednjoj knjizi „Škola kao bolest“.

Tribinu je organizovao opštinski Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ u partnerstvu sa Udruženjem „Pomoć porodici“, a u susret obeležavanju Međunarodnog dana tolerancije.