Ortopedski problemi kod dece

Foto: Pixabay

Druga, pak, potraju i postaju ozbiljnija, pa zahtevaju kompleksnije ispitivanje, kao i lečenje.

Dragi roditelji, ko zna koliko puta ste bili nepotrebno uplašeni i dizali paniku oko tako uobičajenih i čestih ortopedskih stanja, koja mogu da se vide kod većine dece.

Zato budite strpljivi i pažljivo pročitajte ovaj tekst, koji će vam biti novi korisni putokaz u rešavanju tih «problema».

Da li moje dete ima ravna stopala?
Većina dece se rađa sa ravnim stopalima, jer se ispod svoda stopala nalazi masno jastuče pa, gledano sa strane tabana – vama, roditeljima, stopalo izgleda ravno. Takođe, prilikom prohodavanja, da bi vaše dete bilo stabilnije, pri stajanju i osloncu – ono širi noge, uz oslonac na unutrašnjoj strani stopala, i tako ih «uvrće». Ovakav nalaz se postepeno gubi do treće godine života, jer unutrašnji svod stopala raste kako raste i dete. Njegovo formiranje ćete najpre da primetite kada vaše dete sedi ili leži, a tek od druge godine možete da ga uočite i pri stajanju. Ipak, kod pojedine dece, koja su rođena sa ravnim stopalima, on se neće razvijati u potpunosti.

Da bi se održao pravilan razvoj stopala i prevenirala pojava deformiteta, veoma je važno da vodite računa o kvalitetu obuće. Svako dete do navršene treće godine bi trebalo da nosi duboke cipele sa ojačanom petom – radi zaštite još nedovoljno razvijenih mišića i ligamenta skočnog zgloba. I, naravno, sa anatomskim uloškom – koji služi kao podrška unutrašnjem svodu stopala. Cipelice mogu da budu kupovne, ili da se prave po meri deteta. Ovakvi jednostavni «tretmani» imaju uticaj na pravilan razvoj i rast stopala samo ako se kombinuju sa vežbama za jačanje mišića stopala.

Da li je opasno hodanje na prstima?
Hodanje na prstima je uobičajeno među malom decom koja prohodavaju, posebno tokom njihove druge godine života. Ovo stanje obično spontano nestaje do tog uzrasta. Povremeno hodanje na prstima ne bi trebalo da bude razlog za zabrinutost ni posle druge godine života, ali bi takvo dete ipak trebalo odvesti na pregled kod ortopeda i neurologa. Uporno hodanje na prstima kod starije dece, ili hodanje na prstima samo jedne noge ali ne i druge, može da upućuje na neka druga stanja – kao što su cerebralna paraliza ili drugi problemi sa detetovim nervnim sistemom.
Kontinuirano hodanje na prstima kod zdrave dece – povremeno zahteva lečenje, i to plasiranjem gipsanih longeta u periodu od šest nedelja, kako bi se pomoglo mišićima i ligamentima lista nogu da se istegnu.

Šta podrazumeva hod sa prstima prema unutra (in-toe-ing)?
Veoma često kod mlađe dece (kod većine mališana uopšte) ovo stanje prolazi bez lečenja. Nikada nije dokazano da posebne cipele i razna ortopedska pomagala (koja su se obično koristila u prošlosti) ubrzavaju prirodan i spor proces poboljšanja ovog stanja.
Ukoliko se odlučimo za lečenje kod deteta uzrasta od druge do treće godine, ono podrazumeva nošenje korektivnog gipsa, kao i sprovođenje korektivnih vežbi (hod na spoljnoj ivici stopala i sedenje u «turskom sedu»).