10 montesori rečenica za zaustavljanje lošeg ponašanja deteta

Želim da pričam sa tobom o tome šta se desilo na igralištu.

Iako je veoma važno da se granice postave u trenutku neprihvatljivog ponašanja, takođe je važno da se o tome razgovara. Najbolji momenat za razgovor je onaj kada su svi staloženi i smireni. Razgovor možete započeti tako što ćete u mislima vratiti dete u trenutak kada je sve počelo: “Videla sam kada ti je Jovan uzeo lopaticu. Nije ti se to dopalo, znam, ali to ne znači da možeš da ga udariš zbog toga.”

U zavisnosti od uzrasta deteta, možete da konstruišete razgovor prema njegovom razumevanju.

Ponudite mu alternativne načine ponašanja, tako što ćete ga naučiti da kaže da se još uvek igra lopaticom koju drugo dete želi da uzme, ili da se obrati vama za pomoć.

Izgledaš uznemireno.

Imenovanje osećanja je uvek dobro. Deca nižeg uzrasta, često, reaguju agresivno, jer nisu u mogućnosti da izraze i jasno kažu šta im smeta i kako se osećaju.

Ako niste sigurni šta vaše dete oseća, možete da korisite fraze koje će i samo dete uputiti u razumevanje, kao što su: “Bila bih ljuta, kada bi neko uzeo moju jabuku.”

Ukoliko je vaše dete starije, možete otvoreno da ga pitate da vam objasni kako se oseća.

S vremena na vreme, razgovarajte o osećanjima. Iskoristite trenutke staloženosti kada možete sa detetom da razmotrite koja osećanja budi određena situacija.

Kako bi se ti osećao? Ja bih se osećala…

U prilog razgovorima o osećanjima sa detetom, ubacite i vaše viđenje situacije. Razgovarajte o tome kako biste se vi osećali da se vama nešto slično desi.

Pokušajte da budete što objektivniji, bez osude prema bilo kojoj strani. Neka vaša priča bude razumljiva za dete, a opet poučna.

Ako dete ne može da vas prati, detaljno objasnite kako biste se vi osećali. Možete reći da biste se osećali tužno, iznervirano, povređeno. Empatija se razvija vremenom, i uči se. Vi, kao roditelj, ste jedna od vodilja ka pravilnom razvoju saosećanja.