Zašto mora da se spava?

Ako pogledate ljude oko sebe, koje dobro poznajete, videćete da se stvarno mogu podeliti na one koji su “spavalice” i one koji smatraju da je spavanje čisto gubljenje vremena.

Zaista, tako je i među decom. Još u prvim mesecima ima beba koje roditelji stave u “osam uveče pa se ne pomere do osam ujutro”. To je stvarno dobro da se mame i tate odmore, ali ne znači da će tako biti stalno (u kasnijem periodu života). Ali, ako dete u drugoj i trećoj godini “odvali” po 12 sati “u komadu” definitivno voli da spava.Dete-spava

Ima i one dece (troje odlično poznajem) koja se povremeno bore protiv sna! To su deca koja još kao bebe san doživljavaju kao prepreku za igranje, skakanje, šetnju… Verujem da ste videli bebe koje sedeći zapadnu u san tako što im se glavica spusti na “rešetke” od kreveta. Noću se bude, u 3 ujutro hoće da se igraju… E, takvi, čim progovore pitaju  zašto mora da se spava?

 

Pa da odgovorimo na ovo, naizgled banalno, pitanje

  • San je apsolutno neophodan

-   Zdrav san je ključna pretpostavka normalnog rasta i razvoja dece. Ovo važi za sve uzraste. Znate onu sintagmu: “u snu dete raste”. To je zapravo tačno. Pokazalo se da hormon rasta “radi” najbolje dok deca spavaju. Tako, kod dece sa malim rastom, kojima nedostaje ovaj hormon, terapija hormonom rasta se sprovodi noću!

-   San je potreban i da se ceo organizam odmori od napornog dana. Znamo da deca najbolje spavaju posle dobre šetnje ili igre – logično.

-   Spavanje je bitno i za normalan razvoj intelektualnih funkcija deteta. Studije koje su se bavile nespavanjem kod odraslih pokazale su da (pored nervoze) ljudi sa manjkom sna drastično teže uče, pažnja im je “rasuta”, a i ono što su naučili lako zaboravljaju.

-   Pokazalo se da je spavanje važno i za zdrav imunitet! Ljudi koji “hronično” malo spavaju imaju veće šanse da se razbole od virusnih (i drugih) infekcija! Ovo se može primeniti i kod dece – bez dovoljno sna nema dobrog imuniteta.

  • San je zdrav i za odrasle

Poslednjih godina su objavljeni zanimljivi rezultati uticaja spavanja na oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova). Naime, pokazalo se da je nedostatak sna stvaran “rizik faktor” za srčani i moždani udar. Ako se dva dana nedeljno spava manje od pet sati postoji višestruko veći rizik od infarkta! Vrlo sličan rizik je prisutan ako odrasli dugo spavaju manje od sedam sati (u kontinuitetu).

Jasno je – što se manje spava, veći je rizik od neželjenih bolesti srca i krvnih sudova, a ta oboljenja su i dalje prvi uzrok smrti savremenog čoveka (možda zato što “civilizovan” čovek nema vremena za spavanje).

  • Da li deca moraju da spavaju i tokom dana

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA