Foto: Pixabay
Još dok je beba u stomaku njen razvoj između ostalog zavisi i od fizičke aktivnosti majke. Ako zbog određenih okolnosti žena mora da miruje, njena beba će takođe biti manje aktivna. Zato je važno da trudnice koje ne smeju da idu na posao, puno se kreću ili rade nešto teško znaju da je neophodno da se umereno kreću po kući ili odlaze u kratke šetnje napolju kako bi podstakle svoje bebe na aktivnost. Ili ako moraju da leže u krevetu onda češće menjaju položaj, okreću se sa jedne na drugu stranu, izvode lagane vežbe koje ni na koji način neće ugroziti trudnoću. Bebe koje su neaktivne u stomaku često su i nakon rođenja previše mirne i slabo zainteresovane za interakciju sa roditeljima i okruženjem.
Nasuprot tome ako je žena stalno aktivna, u pokretu je, retko se odmara, njena beba će veći deo vremena takođe biti aktivna, nekada i preplavljena hormonima stresa pa će često biti uznemirena i kada se majka umiri. Ovim bebama će biti teško da se umire kada se rode jer nisu imale dovoljno iskustava odmaranja u stomaku. Nekada imaju problem da se uspavaju ili se često bude i mogu da se smire samo dok ih roditelji nose u rukama i šetaju sa njima.
Bebe uče i pre rođenja, naročito u poslednja tri meseca trudnoće tako da možemo da ih umirimo ili pobudimo kada se rode na isti način kako su to mame radile dok su bile u stomaku, milovanjem ili nežnim lupkanjem, ljuljanjem ili nošenjem, kretanjem koje im je već poznato.
Da bi dete učilo potrebno je da prvo postigne optimalno stanje pobuđenosti, spremnosti za akciju. To znači da pre svega mora da bude sito i naspavano a zatim dovoljno smireno i zainteresovano da uči nešto novo. Tu je roditelj ili odrasli koji brine o detetu da vodi računa o pravilnim ritmovima spavanja i hranjenja kao i o aktivnostima primerenim detetu, njegovom uzrastu, razvojnim potrebama ali i specifičnim karakteristikama samog deteta.
Komentari 0