Bebe uče i pre rođenja, naročito u poslednja tri meseca trudnoće tako da možemo da ih umirimo ili pobudimo kada se rode na isti način kako su to mame radile dok su bile u stomaku, milovanjem ili nežnim lupkanjem, ljuljanjem ili nošenjem, kretanjem koje im je već poznato.
Svako dete ima jedinstveni način kako prima, obrađuje informacije koje dolaze iz spoljašnjeg okruženja ali i iz njega samog i kako prilagođava svoje ponašanje u obliku odgovora na stimulanse. Neka deca bolje reaguju na vizuelne, druga na auditivne a treća na taktilne doživljaje. Tako će prvi najradije da gledaju nešto, drugi da slušaju a treći da dodirom upoznaju nove stvari. Ukoliko dete nema posebo izraženo izbegavanje nekog načina primanja informacija, ili nema jaku potrebu da isključivo na jedan način doživljava predmete i ljude već ima samo preferencu prema jednom od sistema preko koga najviše uči znači da se radi o uravnoteženom senzo-motornom razvoju.
Uloga roditelja i odraslih koji brinu o detetu je da tu individualnost uoči i da je poštuje kada aktivno stimuliše dete. To se odnosi na uređenje okruženja u kome dete boravi, prostor, igračke koje mu nudimo, ritam hranjenja, spavanja i budnosti. Prostorija u kojoj dete provodi najviše vremena kada je budno mora da bude prilagođena njegovim potrebama da istražuje u skladu sa njegovim uzrastom.
Deca do 3-3,5god uče senzo-motorički, znači da sve sa čim su u kontaktu mora prvo da prođe kroz njihova čula a to su čulo vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa, ravnoteže, osećaja tela u prostoru (propriocepcija). Zato je važano da okruženje bude pripremljeno na način koji odgovara detetovoj individualnosti kako bi njegov razvoj tekao uravnoteženo. Svako prenaglašavanje određenih stimulacija koje nisu u skladu sa detetovim potrebama i načinom na koji ono uči nove stvari može da poremeti detetov razvoj.
Kada govorimo o aktivnoj stimulaciji to nikako ne znači da dete neprestano treba podsticati da nešto radi, kupovati mu edukativne igračke ili ga voditi na određene aktivnosti kojih je danas previše i često mogu negativno da utiču na dete. Naročito ne treba dete zatrpati gomilom igračaka, slikovnica i ostaviti ga da se u tome mnoštvu samo snalazi ili ga prepustiti nekom vidu zabave.
Aktivna stimulacija podrazumeva pre svega dobro poznavanje deteta, njegovih sposobnosti i preferenci, poznavanje razvojnih potreba na određenom uzrastu i omogućavanje detetu da se razvija na zdrav i uravnotežen način u sretnu i samostalnu osobu.
Autor: Snežana Milanović
diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.
Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.
Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com
