Sve što treba da znate o anemiji kod dece

Anemija u Srbiji pogađa gotovo svako drugo dete mlađe od pet godina. O najčešćim uzrocima i o načinima lečenja anemije razgovarali smo sa dr Borisom Kovačevićem, upravnikom Dečje bolnice KBC “Zemun”.

anemija

Anemija u dečjem uzrastu je češća nego što se misli. U razvijenim zemljama, od malokrvnosti pati svako deseto dete uzrasta do dve godine. U zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, od anemije pati čak 40 odsto dece uzrasta do pet godina.

O najčešćim uzrocima anemije kod dece i o načinima lečenja razgovarali smo saprimarijusom dr Borisom Kovačevićem, upravnikom Dečje bolnice Kliničko-bolničkog centra “Zemun”.

“Najčešći uzrok anemije kod dece je deficit gvožđa. Ovaj tip anemije stručno se naziva sideropenijska anemija (u ‘prevodu’ – malokrvnost izazvana smanjenim ugrađivanjem gvožđa u eritrocite) i to je problem koji je prisutan kod oko dve milijarde ljudi. U razvijenim zemljama ovaj problem ima 3 do 5 odsto dece uzrasta do dve godine, a u zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija, sideropenijska anemija beleži se kod 40 odsto dece uzrasta do 5 godina. To znači da gotovo svako drugo dete mlađe od pet godina u nekom trenutku pati od nedostatka gvožđa. Anemija je, dakle, frekventan problem, i zdravstveni i socio-ekonomski”, kaže dr Kovačević za Mondo.

NAJČEŠĆE VRSTE ANEMIJA

Sideropenijskanastaje usled nedostatka gvožđa. U pitanju je malokrvost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.

Hemolitička opna eritrocita je slaba, pa crvena krvna zrnca lako pucaju.

Megaloblasna ako nema dovoljno folata (vitamina B kompleksa) eritrociti postaju veliki i nepravilnog oblika, ali slabo funkcionalni.

Deficit gvožđa ne znači samo anemiju, gvožđe je neophodno i za sistemske funkcije u organizmu, pa nedostatak ovog mikronutrijenta može dovesti i do poremećaja u funkcionisanju drugih organa.

“Oko dve trećine ukupne količine gvožđa u organizmu vezano je za hemoglobin. Preostala trećina deponuje se u jetri, slezini, limfnim čvorovima… Gvožđe je od presudne važnosti za transport kiseonika, ali ono ima ulogu i u enzimskim procesima u organizmu, u radu jetre, sintezi mijelina, funkcionisanju neurotransmitera. Kad to sve uzmete u obzir, jasno je zašto je kod nedostatka gvožđa takva klinička slika: deca su apatična, bezvoljna, pospana – uticaj na nervni sistem, smanjena je fizička aktivnost, niska je tolerancija na napor – zbog otežanog rada jetre, u na kraju imate i otežan rad srca i pluća zbog nedostatka kiseonika. Kod anemije, dakle, imate celokupnu patnju organizma izazvanu nedostatkom gvožđa“, objašnjava dr Kovačević.

Pin It


Komentari

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.