Sve što treba da znate o anemiji kod dece

Anemija u Srbiji pogađa gotovo svako drugo dete mlađe od pet godina. O najčešćim uzrocima i o načinima lečenja anemije razgovarali smo sa dr Borisom Kovačevićem, upravnikom Dečje bolnice KBC “Zemun”.

-anemija-kod-dece

  Šta može da bude uzrok nedostatka gvožđa?

“Najčešći uzrok je nedovoljan unos, što se naročito često dešava u periodima brzog rasta dece, kad imamo disproporciju između potreba organizma i mogućnosti preuzimanja iz hrane. Takođe, i određena oboljenja digestivnog trakta mogu da budu uzrok nedostatka gvožđa jer mi hranom unesemo gvožđe, ali ono ne može da bude preuzeto zbog oštećenja sluzokože creva. Treći uzrok je gubitak ili krvarenje“, kaže dr Kovačević.

Zona loše ishrane: Kozje mleko je toksično za decu

Za nedovoljan unos gvožđa kriva je jednolična ishrana, brza hrana, konzumacija namirnica siromašnih gvožđem ili namirnica koje uopšte nemaju gvožđe, a ljudi nemaju ta saznanja i daju ih deci. Recimo, “čuveno” kozje mleko u sebi nema folate, osnovnu gradivnu supstancu za izgradnju tkiva. A roditelji ga, podstaknuti pogrešnim verovanjem u “čudotvornost” kozjeg mleka, daju deci. U takvim slučajevima, kad je primarno mleko koje dete pije kozje, može doći do teških folat-zavisnih megaloblastnih anemija, takvih da čak bude potrebna i transfuzija krvi.Kozje mleko je zabranjeno u ranom uzrastu, toksično je za decu. Ovo mleko je mleko za odrasle, stare, one koji se bore za život, koji imaju maligne bolesti, ali NE za decu.

Novorođenče se rađa sa rezervama gvožđakoje su pasivno prenete od majke, i te rezerve, deponovane u jetri, dovoljne su do četvrtog, ili šestog meseca. To je ‘kapital’ koji mama pokloni svom detetu, pod uslovom, naravno, da mama nije bila anemična u trudnoći. Dakle, ako mama nije bila anemična, ako je dete rođeno s normalnom težinom, u terminu, sideropenijska anemija ne može da se javi u prvoj trećini ili prvoj polovini prve godine.”

Kako se postavlja dijagnoza?

“Ako roditelji primete da je dete ubledelo, ako primete apatiju, promene u ponašanju i posumnjaju na malokrvnost, treba da se obrate pedijatru. Dijagnoza se postavlja u nekoliko koraka: uzima se anamneza, od roditelja se uzimaju podaci o navikama u ishrani, ali i o eventualnim promenama u ponašanju deteta, a zatim se radi fizikalni pregled, pri čemu se naročita pažnja obraća na eventualno bledilo kože i vidljivih sluzikoža. Na anemiju ukazuje i ‘usporenost’ deteta, fizička i psihička. Nakon toga, uzima se uzorak krvi, radi se krvna slika, biohemija i serumsko gvožđe“, objašnjava dr Kovačević.

A ako je krvna slika dobra a nivo gvožđa nizak?

“Anemija je vrlo podmukla bolest, jer krvna slika može dugo vremena polako da pada, a da se organizam adaptira na te niske vrednosti. Ponekad se dešava da dugo nema ispoljavanja simptoma, iako je dete uveliko u problemu”, objašnjava dr Kovačević.

“Kad je krvna slika dobra, a nivo gvožđa nizak, to ukazuje da postoji opasnost od razvoja anemije. Sledeća faza, u kojoj i dalje ne mora da bude očiglednih simptoma anemije, je da i dalje ima dovoljan broj eritrocita, ali hemoglobin pada… I to je onda klasična hipohromija: radi ‘fabrika’ u koštanoj srži, prave se eritrociti, ali se ne ugrađuje hemoglobin jer nema gvožđa i onda eritrociti idu ‘prazni’ na periferiju. Taj raskorak između vrednosti eritrocita i hemoglobina je takođe međufaza, koja vodi u pravu malokrvnost, kada rezultati pokazuju pad i količine hemoglobina i broja eritrocita.”

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA