Lajmska bolest (Lyme disease)

Ova zarazna bolest je “najčuvenija” bolest koju prenose krpelji širom sveta. Mnogo se o njoj zna, ali i dalje budi pažnju stručne i laičke javnosti. Kako su krpelji baš aktuelni, odlučili smo da vam je približimo.

  • Kako je dobila ime?

Bolest je otkrivena pre tridesetak godina u Sjedinjenim Američkim Državama, u oblasti gradića Lajm (Lyme),  pa je tako dobila “geografsko ime”, koje je prati do danas. Kod obolelih je izolovana bakterija Borelija (Borellia), koja spada u spirohete (“spiralne” bakterije).

  • Kako se prenosi?

Krpelj ubacuje ovu bakteriju tokom “obroka”. Da bi lakše isisao krv iz kože, on “ispljune” supstance koje ometaju zgrušavanje krvi, što mu omogućava da se dobro najede. Tada izbaci i Boreliju koja dospeva u krvotok domaćina (dece, ali i odraslih), pa su vrata bolesti otvorena.

  • Kako prepoznati Lajmsku bolest?

Put do njenog otkrivanja nije uvek lak, ali je veoma važno znati da je krpelj “ujeo” dete. Nažalost, jedan broj obolelih ne zna da ih je “napao” krpelj, pa je tada veoma teško posumnjati na Lajmsku bolest, posebno u njenom ranom stadijumu.

Evo šta može pomoći u otkrivanju Lajmske bolesti kod dece:

-   Prvi znak oboljenja je crvenilo sa blagim otokom kože koje se javlja oko “ujeda”, ali ponekad može da se javi i na drugim mestima na koži. Obično prođe par nedelja od ulaska bakterije do prvih kožnih promena, ali to nije pravilo – nekada se i posle nekoliko dana pojavi crvenilo na koži. Nakon izvesnog vremena, ove kožne promene dobijaju karakterističan izgled, pa iskusniji pedijatri, a naročito infektolozi (koji se baš bave zaraznim bolestima) i dermatolozi (specijalisti za kožne bolesti) mogu sa velikom verovatnoćom da postave dijagnozu.

-   Ako se bolest ne dijagnostikuje i ne leči, kožne promene mogu spontano da prođu, pa se čini da je sve u redu. Međutim, bakterija se samo “pritajila”. U stvari, razmnožava se u organizmu i sprema da napadne različite organe. To nekad traje mesecima (ređe godinama), tako da se javljaju kasne manifestacije oboljenja.

-   Nervni sistem je najčešća meta bakterije koja izaziva Lajmsku bolest, a mogu da se ponovo jave kožne promene, ali i upala zglobova. Ponekad, bakterija napada i srce, mada se to zaista retko dešava.

  • Kako se postavlja definitivna dijagnoza?

Iskusni lekar prvo posumnja na Lajmsku bolest, a onda se rade laboratorijske analize, koje treba da potvrde prisustvo Borelije u organizmu deteta. Potrebno je da prođe nekoliko nedelja da bi se pojavila antitela koja pomažu lekaru da postavi dijagnozu.

  • Može li da se izleči?

Srećom, MOŽE!

 

Blagovremena terapija odabranim antibiotikom dovodi do potpunog izlečenja!

-   Penicilinski antibiotici su veoma efikasni, a kod alergičnih na penicilin – daje se Eritromicin, kao i noviji lekovi slični njemu.

-   Tetraciklini su odlična antibiotska terapija za mame i tate (naravno, potrebno je da se konsultuju sa svojim doktorom), ali su zabranjeni za decu!

  • Kako sprečiti Lajmsku bolest?

 

Nažalost, NEMA efikasne vakcine koja bi bila najbolji način da se Lajmska bolest spreči.

Ovde postoji potencijalna zabuna, zato što postoji vakcina protiv jedne vrste VIRUSNOG  krpeljskog encefalitisa (zapaljenja mozga), ali ona NE štiti od lajmske bolesti, koju izaziva bakterija.

To znači da nam ostaju tri načina da se nekako spreči Lajmska bolest:

-   Prvi je svakako borba protiv krpelja! Pravovremena upotreba insekticida (“zaprašivanje”) može značajno smanjiti broj ovih krvopija, ali nažalost ih ne može potpuno istrebiti.

-   Drugi je da sami pazimo da “ne zakačimo” krpelja – adekvatno oblačenje uz repelente (“odbijače” krpelja) koje treba redovno naneti na kožu pre odlaska u prirodu zaista mogu pomoći.

-   Na kraju, ali možda i najvažnije, je da se pravilnim skidanjem krpelja, a kada zatreba i upotrebom antibiotika (o čemu je više rečeno u tekstu u krpeljima) spreči rasejavanje bakterije (Borelije) po telu i tako spreči infekcija i nastanak Lajmske bolesti.

dr Goran Vukomanović, pedijatar

Pin It


Komentari

  1. Postovani, sina od tri i po godina je ujeo krpelj ( jedva smo ga primetili jer je bio izuzetno mali ), racunam da nije proslo vise od 24 sata posto ga redovno pregledamo jer dete dosta vremena provodi u prirodi. Izvadili smo ga bez problema, medjutim nije bilo nikakvog crvenila i nismo ga odveli kod lekara. Kad smo nakon dva meseca otisli kod pedijatra na sitsemsku kontrolu spomenula sam ujed i uradili nalaze i bili su pozitivni na Boreliju. Dete tek treba sada, posle dva meseca, da prima antibiotsku terapiju i da ide na pregled kod kardiologa i neurologa, da nagalsim da nikakvih poteskoca za sada dete nije imalo. Zanima me da li ce ta antibiotska terapija i sada posle dva meseca imati efekta? Hvala unapred.

    Odgovori na komentar
Strana 5 od 5<12345

Komentarišite ovaj članak

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.