„Ako roditelj zaista oseti ta osećanja i popusti detetu, ono će naučiti da svaki sledeći put mora tako da postupi kako bi na kraju dobilo ono što želi.“
Takođe, dete u konfliktu može emocionalno iznuđivati tako što će „odbaciti“ roditelja. Njegova poruka je: „Ako ti ne voliš mene, ne volim ni ja tebe“. Kako se mnogi savremeni roditelji plaše da će dete prestati da ih voli, kada to vide, oni popuštaju i udovoljavaju detetu.
Ako ne može milom…
Ako emocionalno iznuđivanje ne da rezultate, dete može postati fizički nasilno. Mala deca mogu to pokazati tako što će da šutnu, ugrizu ili ogrebu majku koja odbija da im ispuni želju.
„Savremeni modeli vaspitanja koji roditeljima ne dozvoljavaju strogost i kažnjavanje, doprinose tome da je sve veći broj roditelja nemoćan.“
Zato je najbolje deci postaviti granice na vreme, a pravo vreme je već sredinom druge godine. Ako to roditelj propusti da uradi, obično će popuštati sve do adolescencije kada će problem biti veći. Savremeni modeli vaspitanja koji roditeljima ne dozvoljavaju strogost i kažnjavanje, doprinose tome da je sve veći broj roditelja nemoćan, a da je sindrom razmaženog deteta sve prisutniji i sve veći problem.
Ojačajte slabe tačke
Razmaženi tinejdžer će svu svoju inteligenciju i svoje zaključke dugogodišnjeg psihološkog proučavanja vlastitih roditelja primeniti kada bude želeo da ostvari neku od važnih želja. Postoji nekoliko tipičnih ekstremnih pretnji koje upućuje roditeljima, šta će se desiti ako mu ne ispune želju: da će se ubiti, da će otići od kuće, da će početi da se prodaje drogu, da će se prostituisati, da će otići da živi kod drugog roditelja, ukoliko su razvedeni.
„Roditeljima predlažemo da pri prvom pokušaju manipulacije, odnosno emocionalnog iznuđivanja, to konfrontiraju i jasno kažu šta će učiniti u tom slučaju.“
U svim ovim situacijama, roditelj je u unutrašnjem konfliktu između kratkoročnih i dugoročnih posledica. Ako popusti detetu, on je kratkoročno rešio situaciju, ali je dugoročno postavio obrazac ponašanja prema kom će dete u svakoj sledećoj situaciji primeniti isti manevar. I zato roditeljima predlažemo da pri prvom pokušaju manipulacije, odnosno emocionalnog iznuđivanja, to konfrontiraju i jasno kažu šta će učiniti u tom slučaju.
Ako je dete već razmaženo, a roditelj popustljiv, tada roditelj mora prvo da promeni svoju unutrašnju logiku koja je njegova „slaba tačka“ zbog koje popušta detetu. Ukoliko to ne uradi, saveti ne pomažu, jer ih neće primeniti dosledno. Zato je u slučaju razmaženih tinejdžera koji stvaraju probleme najbolje da roditelj porazgovara sa nekim stručnjakom za vaspitanje dece. Odlična literatura je i knjiga novozelandskog stručnjaka, Najdžela Late, „Tinejdžeri – kako im postaviti granice i sačuvati živce“.
Psihoterapeut Dr Zoran Milivojević jedan je od autora priručnika za vaspitavanje dece Mala knjiga za velike roditelje, autor knjiga Emocije, Formule ljubavi, Uloviti ljubav i Igre koje igraju narkomani.
Piše: Dr Zoran Milivojević
Izvor: Detinjarije
Slazem se sa ovim tekstom u potpunosti, deca se vaspitavaju od rodjenja. Prve godine zivota su kljucne posle je kasno. Najveci problem su bake i deke koje previse deci dopustaju i nekim roditeljima koji bi i zeleli da postave granice prave ogroman problem. Svesni smo mi da oni vole unucice ali bas zato sto ih vole ne treba da se mesaju u roditeljski posao i dopistaju ono sto roditelji ne dozvoljavaju!
Na ovu temu komentar ni jedan..i po tome se vidi gde smo i sta smo sa decom..90%roditelja iz mog okruzenja je ovakvo…imam troje dece i onako kako ja vaspitavam decu i kakp se ponasam..po mnogima od njih sam luda..zivcana i td..Danas je popularno biti popustljiv do maksimuma a decu tretiraju kao Bogove..zato je posle kriva vaspitacica..ucitelj..nastavnik..profesor .Tuzno al istinito…Dobar tekst al kod mnogih uzalud napisan jer svi mi ovallkvi svoju decu ne volimo koliko i ova druga strana..