Zbog tehnologije, nasilje se često nastavlja i van škole putem poruka i objava na društvenim mrežama, a takvo internet nasilje može biti izuzetno agresivno i njegove posledice se već narednog dana prenose u školsko okruženje. Portal Parents donosi savete o tome kako porodice mogu da se nose sa problemom nasilja u školi.
Znakovi da je dete žrtva nasilja
Prvi korak u rešavanju problema jeste prepoznati da je dete postalo meta. Dečji psiholog Steven Pastyrnak iz Mičigena navodi dva tipična simptoma: fizičke tegobe, poput bolova u stomaku, anksioznosti i straha, kao i odbijanje odlaska u školu. „Prirodna odbrambena reakcija deteta jeste izbegavanje ili povlačenje iz situacija koje mu izazivaju stres“, objašnjava dr Pastyrnak.
Iako ovi simptomi nisu nužno povezani isključivo s nasiljem, svakako su razlog da se istraži šta se događa. „Morate otkriti pozadinu takvog ponašanja“, kaže Lauren Hyman Kaplan, školska savetnica i stručnjakinja za prevenciju nasilja. Korisno je postavljati pitanja i podsticati decu da govore o svojim odnosima s vršnjacima.
„Kvalitetnu komunikaciju treba graditi mnogo pre nego što se pojave problemi“, ističe dr Pastyrnak i dodaje da s mlađom decom treba razgovarati uopšteno, ali ako se pojavi sumnja ili se dete samo poveri, treba tražiti više detalja.
Kako deca odrastaju, postaju svesnija grupnih odnosa, pa pitanja mogu biti direktnija. Dok dete priča, važno je pažljivo slušati i kontrolisati sopstvene emocije. „Roditelji često reaguju ljutnjom ili frustracijom, ali deci nije potrebna burna reakcija. Potreban im je neko ko će ih saslušati, umiriti i podržati. Moraju u vama videti stabilnu i snažnu osobu koja im može pomoći“, naglašava Kaplan.
Saveti za rešavanje nasilja u školi
Ako je vaše dete žrtva, važno je objasniti mu da nasilje nikada nije njegova krivica, već govori o osobi koja ga čini. Nije na detetu da samo zaustavi nasilje, ali može mu pomoći plan kako da reaguje. Evo nekoliko predloga za alate koje deca mogu da koriste u teškim trenucima.
Uvežbajte fraze kojima dete može da poruči nasilniku da prestane. One treba da budu jednostavne i direktne, ali ne i svadljive: „Pusti me na miru.“ „Odmakni se.“ „To nije bilo lepo.“ „Ključno je da odgovor ne bude uvreda jer ona samo dodatno podstiče nasilnika“, kaže Michele Borba, obrazovna psihološkinja.
Igranje uloga odličan je način za izgradnju samopouzdanja. Vi možete glumiti nasilnika dok dete vežba različite odgovore sve dok se ne oseti sigurno. Tokom vežbe učite dete da govori snažnim i odlučnim glasom.
Već sa tri godine dete može da nauči trikove koji mu pomažu da se oseća snažnije. „Recite detetu da vežba gledanje u boju očiju svojih prijatelja, a da isto učini i kada razgovara s detetom koje ga zadirkuje“, savetuje dr Borba. To će ga podstaći da drži glavu uspravno i deluje samouverenije.
To ne znači da će samopouzdanje nužno zaustaviti nasilnika, ali može pomoći detetu da se oseća snažnije. Takođe, vežbajte tužne, hrabre i srećne izraze lica i podstičite dete da pređe na „hrabri“ izraz ako ga neko zadirkuje. „Vaš izgled pred nasilnikom važniji je od onoga što izgovorite“, kaže dr Borba.
Svakog dana proverite s decom kako je bilo u školi. Razgovarajte smirenim i prijateljskim tonom kako se ne bi plašila da kažu ako nešto nije u redu. Naglasite da su njihova bezbednost i dobrobit najvažniji i da se o svakom problemu uvek treba poveriti odrasloj osobi.
Podstičite hobije, vannastavne aktivnosti i druženja koja iz deteta izvlače ono najbolje. Recite detetu koje njegove osobine volite i pohvalite pozitivno ponašanje. „Roditelji se često usredsrede na negativne situacije, ali deca zapravo bolje reaguju na pohvale za dobro ponašanje“, kaže dr Pastyrnak.
Komentari 0