Značaj lokalne terapije kod prolećnih alergija (polenskog rinitsa)

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu povećava. Prolećne alergije su počele pa smo rešili, da vam kroz odgovore na najčešća pitanja, približimo ove “kvaritelje” prolećnih radosti.

alergija

Foto: Flickr

Pojedini delovi ili  produkti biljaka i životinja takođe mogu biti antigeni, kao na primer polen, o kome će se najviše govoriti u ovom tekstu, ali i proteini kravljeg mleka ili jajeta.

  • Kako nastaje alergijska reakcija?

Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke – odbrambene ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunoloških reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju (mikroorganizama), ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergijske reakcije. Alergijska reakcija je neželjena imunološka reakcija posebne vrste antitela (stručno se zovu IgE antitela) i antigena koje se sada naziva alergen. Prema tome alergen je antigen (ono što stiže iz naše okoline) koji kod predisponirane dece dovodi do alergijske reakcije.

  • Da li se alergije nasleđuju?

Predispozicija za alergije se nasleđuje, pa se često u porodici alergične dece nađe član koji pati od neke alergijske bolesti. Sklonost ka razvoju alergijskih reakcija je kontitucionalna karakteristika deteta, a stručni naziv je atopijska konstitucija.

Nasleđuje se sklonost, ali ne i alergijska bolest. To znači da dete može ali ne mora da ima isto alergijsko oboljenje kao, na primer roditelj.

  • Niko u porodici nema alergije, a dete ipak ima alergiju na polen, zašto se to dešava?

Nisu baš sve alergije nasledne! Ima dece čiji roditelji nemaju “gene za alergije” ali se kod njih ipak nalaze geni koji dovode do alergijskih bolesti. Veoma su komplikovani genetski mehanizmi alergija, ali su moguće mutacije (promene) na genima koji se prvi put javljaju kod dece (čiji roditelji nemaju sklonost ka alergijama).

  • Šta su alergijske bolesti i kako nastaju?

Kada se alergijska reakcija “lokalizuje” u nekom delu tela (organu ili organskom sistemu) dolazi do pojave simptoma i znakova oboljenja koje se nazivaju alergijskim bolestima. Kada se alergen veže za posebnu vrstu antitela pokreće se složen poces oslobađanja različitih supstanci, koji se zovu medijatori alregijske reakcije. Oni, među kojima je najpoznatiji histamin, dovode do manifestacija alergije – alergijskih bolesti, koje zapravo zavise od mesta gde se odigrava reakcija antitela i alergena. Ako je mesto “borbe” koža, razvija se, na primer, koprivnjača (urtikarija), na sluznicama se javlja otok (angioedem), u malim disajnim putevima spazam (suženje disajnih puteva), kod crevnih alergija se može javiti proliv, a najopasnija (ali srećom i najređa) alergijska reakcija je anafilaktički šok koji se obično javlja kada alergen prodire iz spoljne sredine direktno u krvotok (penicilinski šok).

  • Zašto je baš proleće “alergijsko godišnje doba”

Najveći broj ljudi i dece uživa u boravku u prirodi, ali ne i oni kojima proleće znači i početak problema sa alergijama. Jedna od najzastupljenijih alergija je alergija na polen. Polen je ključni faktor razmnožavanja biljaka, pa ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa se od polena, tokom proleća teško može pobeći.

Veliki broj alergijskih oboljenja nije vezan samo za proleće (polen ambrozije „hara na kraju leta i tokom rane jeseni), ali je ova priča tipično prolećna!

  • Koje su najčešće prolećne alergije?

Kod dece se alergija na polen najčešće manifestije kao polenska kijavica (alergijski rinitis) koja je naša tema ili alergijska (polenska) astma. Naša tema je upravo polenska kijavica.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA