8. Pij vodu često, pomalo. Voda je važna, a mi je se uglavnom setimo tek kada osetimo žeđ. Pokušavam da opomenem sebe da i sama uzmem po gutljaj vode svaki put kada to učini moj mezimac i mnogo se bolje osećam. A on voli vodu i često je pijucka, onako – usput. Sa uživanjem. 
9. Pokaži emocije. Emocije su neizostavni deo našeg života. Zašto ih skrivati? Pogledajte samo koliko rasterećeno i opušteno jednogodišnjaci koračaju kroz svakodnevicu. Kod njih nema sakrivanja, ostavljanja “za kasnije”. Ukoliko su tužni – ceo svet će to znati. Sreću nesebično dele sa svima. I to je tako divno i tako inspirativno! Od svog malenog sina sam naučila da je sasvim ok pokazati emocije. Sada se zajedno “preslišavamo” na koje sve načine je to moguće. Pokazujući mu kako sve može da prepozna tugu, ljubomoru, razočaranost, strah, ljubav, ushićenje – i sama sebe preispitujem.
10. Gledaj ljude u oči, dodiruj ih. Ovo je posebno važna lekcija za sve nas u ovo vreme računara, kada se sve češće direktan kontakt zamenjuje rečima na ekranu. Moj sin traži potpunu pažnju – spuštanje na nivo njegovih očiju, posvećenost dok govorim, povezanost pogledom i kontaktom. I on me uvek razume, bez greške – iz tona kojim govorim, govora mog tela, disanja, položaja, mimike lica – nema nesporazuma. Zar ne bi tako trebalo da je uvek i sa svima? Čini mi se da je potrebno da se s vremena na vreme podsetimo koliko uživanja može pružiti samo prisustvo jedne osobe – njen miris, dodir, zagrljaj, kontakt očima. I reči koje razmenimo onda imaju veću “težinu”.
11. Ovo je čaroban svet! Provedite makar jedan dan sa jednogodišnjacima i ova rečenica će vam danima odzvanjati u glavi. Časna reč. Ima li jednostavnije, a veće istine?
Blog Čarapice
Komentari 0