Životne lekcije jednogodišnjaka

Mi odrasli volimo da mislimo za sebe da smo jako iskusni i pametni. Ali, ako malo bolje upoznate bilo koje dete (što vam roditeljstvo omogućava da činite “iz prvog reda”), shvatićete da se mnogo životnih mudrosti izgubi negde usput, te da iskustvo nikako ne znači i mudrost. Evo nekoliko životnih lekcija kojima je moj sin mene naučio. Svakog dana otkrivam neku novu, a ove su se izdvojile kao najvažnije.

jednogodišnjaci

1. Opraštaj, ne ljuti se – ne budi zlopamtilo. Uvek me iznova zapanji sposobnost mog deteta da mi oprosti ljutnju, zabrane, svako nezadovoljstvo. Nema durenja, nema besa, nikakvih negativnih emocija. Nakon suza, odmah sledi zagrljaj, i osmeh, i poljubac. Uvek me iznova zatekne i postidi. I uvek sebi obećam da ću se više truditi da budem kao on – čistih i iskrenih osećanja, neuprljanih sujetom, koja je, rekla bih, osnovni razlog svih naših kasnijih durenja. “Volim te, dođi da te zagrlim“, govori svaki postupak mog jednoipogodišnjeg deteta, postupak koji želim da sačuvam zauvek. Koliko je samo neiskvarene ljubavi i nevinosti u tim zagrljajima!

2. Uživaj u trenutku. Bez obzira na to šta trenutno radiš – igraš se, čitaš, brišeš slince rukavom, juriš mačku po kući, pišeš po zidu, pokušavaš da se popneš na sto, jedeš mrve s poda, ručaš boraniju – sve je beskrajna zabava i uživanje! Ta posvećenost, koncentracija i zadovoljstvo s kojom jednogodišnjaci rade i najsitnije stvari uvek će me fascinirati.

3. Ako nešto voliš – radi to. Nema izgovora. Nema vremena i nikad ga neće biti. Ako želiš da putuješ – putuj. Ako ti se igra – igraj. Ako ti se spava, zaspi na podu punom igračaka. Sreća je u osluškivanju sebe i svojih želja. Mi odrasli često čekamo neko drugo vreme, neke bolje prilike. Deca ih koriste. Za njih nema nauke ni dvoumljenja. Tome ih mi učimo kasnije. I to se zove odrastanje.

4. Zaboravi na sat. Moj mali zvrk nikuda ne žuri. On zna da je pred njim ceo život i da za svoje aktivnosti mora biti spreman i odmoran. Za njega ne postoje alarmi, njega baš briga koliko je sati. Vreme provedeno s njim je jedini deo dana kada se “izgubim” i zaboravim na sat. Ne postoji ništa pre, ništa posle, vreme ne postoji. Postoji samo potpuna predanost i potpuna radost jer ne zna za kraj i o njemu ne razmišlja. Koliko je to dragoceno!

5. Crtaći su zakon. Tačka.

6. Smej se naglas. Smej se uvek kada ti je do smeha. Koga briga za razlog? Smeh je zarazan. Smeh je prelazan. Zbog toga se mama po sto puta sapliće o igračke, da bi čula iznova i iznova taj glasan, čist, veseo i iskren smeh.

7. Ne razmišljaj o tome šta drugi misle. Najbesmislenija rečenica koju govorimo deci je – Pogledaj oko sebe, svi ti se smeju! Ili – Vidiš da niko drugi ne plače! Da li ste zaista videli da je to ikad upalilo? Da je dete od godinu dana pomislilo da nije ok plalati/glupirati se/nervirati se/smejati se jer neko drugi misli da je to ružno? I nećete videti. Jer deca znaju, samo kasnije to zaboravimo – potpuno je nebitno šta će drugi reći. Potpuno je nebitno šta će iko misliti. Zato su deca tako neverovatno srećna.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA