Želite da vaše dete bude dobar čovek? Radite sledećih 9 stvari

Vaspitanje i porodični život su usko vezani. Da li će dete biti dobro vaspitano u velikom delu zavisi od postojanja rutina u porodici. Većina ljudi će vam potvrditi da je život mnogo lakši kada se držimo svakodnevne rutine.

Često zaboravljamo da ta rutina i neke fraze koje izgovaramo svaki dan oblikuju našu decu za ubuduće. Oni će se sećati tih trenutaka kao važnih bljesaka njihovog detinjstva.

Jedan od glavnih ciljeva svakog roditelja jeste da vaspita dobro dete koje će odrasti u brižljivu i saosećajnu osobu. Da biste u tome uspeli, potrebno je da te osobine uvedete u celu porodicu. Evo kako to da postignete na najlakši način:

Budite se ranije

Čak i noćne ptice priznaju da je lepše kad se ustane ranije. To vreme možete provesti sa porodicom ne radeći baš ništa ali će vam ono napuniti baterije i bićete spreminiji da se suočite sa svetom. Dovoljno je da se probudite pola sata ranije nego što treba, pomazite se sa decom i razbudite njihove pospane okice. Možete i da krenete ranije u školu ili vrtić i odvojite tih par minuta da pričate o planu za taj dan.

Koristite pozitivne fraze

Način na koji se obraćamo deci utiče na njihovo mišljenje o sebi kao i na odnos prema životu. Istraživanja su pokazala da učenje dece da misle i pričaju pozitivno o sebi jača njihovo samopouzdanje i empatiju.

Evo nekoliko fraza koje bude brižljivost i dobrotu kod dece. Koristite ih što češće i budite iskreni. Deca su odlična u prepoznavanju neiskrenosti!

– Ti si odličan pomagač.

– Jako sam ponosna na tvoju brižljivost ili ljubaznost.

– Treba mnogo hrabrosti da pokažeš dobrotu.

– Srećna sam što brineš za druge i poštuješ ih.

– Drago m je što si tako znatiželjan.

– To je baš interesantno. Pričaj mi više o tome.

– Svaki problem ima rešenje. Hajde da probamo opet.

– Impresionirana sam koliko se trudiš.

– Ti odlično rešavaš probleme. Šta misliš kako da rešimo ovo?

Slavite svaki čin dobrote na konkretan način

Jedno istarživanje je dokazalo da je odgovornost glavni ključ za usvajanje novih navika i postizanje viših ciljeva. Ukoliko svojoj porodici pokažete da su dobrota i pomaganje drugima prioritet postavljate visoka očekivanja koja treba ispuniti.

Možete da napravite vizuelni prikaz za podsticanje kreativnih načina dobrote za celu porodicu ili jednostavno svaki dan postavite pitanje: “Kome si pomogao danas?“ i „Ko je tebi pomogao?“. Deljenjem priča o lepim stvarima koje ste uradili taj dan inspirišete dete da se trudi da bude od pomoći svaki dan, delimično da bi i ono imalo priču da podeli.

Budite zajedno fizički aktivni

Svima su nam poznate fizičke i mentalne prednosti vežbanja. Odvojite svako veče pola sata posle večere da zajedno vežbate kao porodica i oslobodićete se stresa i resetovati svoja tela i umove za sutrašnji dan.

Takođe, fizička aktivnost može da bude drugačija svaki dan. Idite u šetnju šumom kada za to imate vremena, igrajte se žmurke u dvorištu ili ispred zgrade, sve se računa. Bez obzira da li šetate kroz park, igrate fudbal ili plešete, ti trenuci uživanja i sreće olakšaće vam da budete saosećajni sledećeg dana.

Volontirajte kad god možete

Male dnevne promene ne mogu da zamene prednosti redovnog volontiranja vašeg deteta u zajednici. Volontiranje osnažuje decu i jača njihovo samopouzdanje jer oni sebe vide kao pomagače. Kada naiđu na problem neće čekati nekog drugog da im pomogne. Oslanjanjući se samo na sebe skupiće hrabrost da odbrane drugog kada je to potrebno.

Smanjite gledanje u ekran

Iako je tehnologija široko rasprostranjena, vodeća istraživanja su pokazala da je igranje najpotrebniji i najpotcenjeniji način učenja u detinjstvu.

Ako razmislite o tome koliko vremena deca provode u školi, u putu do i od škole i vannastavnim aktivnostima, ostaje im samo nekoliko sati uveče da budu deca. Da se penju po drveću, igraju se sa Lego kockama, čak i svađaju sa bratom ili sestrom oko ljuljaške.

Teško je deci zabraniti gledanje u ekran, ali kreativnost i drugarstvo koje deca razvijaju daleko od spravica je vredno toga.

Podelite lepu priču svaki dan

Što su ljudi emotivno istrošeniji najnovijim lošim vestima to više osećaju apatiju i cinizam. Guardian je nedavno objavio istraživanje Univerziteta Sauthempton koje je pokazalo da što se ljudi negativnije osećaju posle konzumiranja loših vesti, manje su šanse da će izraziti svoje mišljenje ili učiniti nešto da poboljšaju svet oko njih.

Srećom, novinarstvo koje daje rešenje problema je sve popularnije. Posetite magazin Positive News ili Inspired Life – Washington Post za neke divne primere. Neka vam preraste u naviku da tražite vesti koje govore o hrabrosti i nadi. Cela vaša porodica će poželeti da učini neke promene kada vide koliko je važno raditi na poboljšanju našeg okruženja i da postoje ljudi koji se trude.

Važna je i večernja rutina

Istraživanje je pokazalo da način na koji se završio neki događaj ili iskustvo utiče na naša osećanja prema njemu. Stoga treba da pokažemo deci umirujuću i nežnu rutinu pred spavanje. Lako je samo staviti ih u krevet i poželeti laku noć a u mislima već biti na kuču ispred televizora. Svi to radimo. Svi imamo duge dane za koje jedva čekamo da se završe. Ali, oduprite se tom porivu da žurite kada god možete.

Birajte dobro štivo

Istraživanje koje se sprovodi dokazuje ono što ljubitelji knjiga odavno znaju: čitanje je neverovatan način za razvoj empatije, saosećanja i uvid u svet drugih.

Jedna studija je otkrila da knjige koje govore o društvu, socijalnim promenama i politici razvijaju empatiju kod čitalaca svih doba u odnosu na beletristiku. Stoga treba da se potrudimo i mi i naša deca da redovno čitamo izvanredne knjige.

Ukoliko budete uporni, ovi solidni temelji pomoći će vašoj deci da odrastu u saosećajne, brižne, znatiželjne i jake ličnosti na koje ćete biti ponosni.

NajboljaMamaNaSvetu

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA