Želite da odgajite pametnu decu? Nauka kaže da svakog dana radite ovo

Svi roditelji, ili bar većina, imaju velike planove i snove za svoju decu. Želimo da budu pametni kako bi u životu mogli da jure svoje snove i kako bi imali šansu da ih zaista i ostvare. Želimo da odrastu u sposobne, ali ljubazne članove društva.

Evo kako da to popravite:

  • Čitajte uvek pred spavanje, kad su deca ušuškana.
  • Čitajte im dok jedu ili se kupaju.
  • Odvedite dete u park, dok se ljulja, vi mu čitajte.

I naravno, potrudite se da obezbedite knjige koje su u skladu sa interesovanjima vašeg deteta. Ako voli dinosauruse, a vi čitate o medvedićima, to može biti koren problema.

4. Umoran sam.

Većina nas čitanje ostavlja za kraj dana – pred spavanje. Ali uz dnevnu rutinu koja je obično iscrpljujuća, dok dođe taj kraj dana, ponestane nam i energije.

Kako da to popravite: Ako je ovo vaš slučaj, jednostavno čitanje pomerite za neki drugi deo dana. Tokom popodnevne užine ili za vreme doručka.

5. Dete me neprestano prekida.

Niko ne voli kada ga prekidaju, započinjanje iste rečenice pet puta može baš da iznervira.

Pre nego što izgubite živce, imajte na umu da je to postavljanje pitanja tokom čitanja zapravo esencijalni deo procesa učenja:

“Ako ste neki film pogledali više od jednom, onda znate koliko ste u prvom gledanju propustili. Ovo je još izraženije kod čitanja deci jer oni slušajući priču, osim same priče, uče i nove reči koje pre toga nisu čuli.” – The Read-Aloud Handbook

Kako da to popravite: Ako se pitanje koje vam dete postavi tiče priče, odgovorite odmah jer dete verovatno ne razume najbolje šta se to dešava u knjizi i najbolje je da razjasnite kako to ne bi ugrozilo razumevanje ostatka priče.

Ako pitanje nema nikakve veze s tim što čitate onda recite: „To je dobro pitanje. Hajde da o tome pričamo kad završimo čitanje.””

6. Naporno mi je da uvek iznova čitam istu priču.

Jeste. Stvarno – jeste.

Ali, ponovljeno čitanje iste priče je upravo ono što je detetu potrebno da bi proces učenja išao svojim tokom. Slušajući iste reči i fraze uvek iznova, one se usađuju u pamćenje i postaju deo rečnika.

Kako da to popravite:

  • Ako postoji neka knjiga koju apsolutno ne podnosite, sklonite je. Ništa dobro ne činite detetu čitajući mu kroz zube, samo žureći ka poslednjoj stranici. Pronađite one knjige u kojim i vi i dete uživate.
  • Ako postoji knjiga za koju verujete da bi trebalo da je čitate detetu, ali ipak ne želite da je čitate 70 puta uzastopce, ustanovite pravilo da, recimo, istu priču možete čitati najviše tri puta za redom.
  • Pokušajte da unesete malo kreativnosti u čitanje, tako će i vama biti zabavno. MEnjajte akcente, oponašajte junake iz priča, čitajte okrenuti naglavačke na kauču…
  • Posećujte biblioteku redovno. Kada imate stalno na raspolaganje nove knjige koje možete da birate, dete će manje biti fokusirano na ponovno čitanje starih. Osim toga, knjige koje se pozajme, moraju i da se vrate. Što znači da ih nećete čitati mesecima.

Cilj ovog teksta je, između ostalog, da roditeljima dece koja već mogu sama da čitaju ukaže na to da nikako nije trenutak da oni prestanu da im čitaju. Time će, osim gubitka emocionalne povezanosti, ugroziti i usavravanje tehnike čitanja kod dece, ma koliko to neobično zvučalo.

Čitajte velikoj deci, sve dok oni ne kažu „dosta”.

Izvor: happyyouhappyfamily.com / Zelena ucionica

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA