Zdravi ili bolesni palatinalni krajnici

Kod roditelja uvek postoji dilema, ako ORL specijalista predloži operaciju krajnika detetu, da li to uraditi ili ne? To se uglavnom dešava zbog straha od operacije ali i zbog toga što se ne zna dovoljno o njihovoj funkciji i problemu koji eventualno mogu napraviti. Mišljenja su tokom vremena varirala, bili su davani razlozi i za i protiv.

Foto> Flickr

Kakvu funkciju imaju krajnici u našem organizmu?

Krajnici su u sklopu imunološkog sistema organizma, znači oni su imunološki organ, vrlo značajan do navršene tri godine života deteta. Do tog perioda oni imaju veoma značajnu ulogu u celom odbrambenom sistemu. Kako dete odrasta, imunološki sistem sazreva, a fiziološka uloga krajnika polako opada, da bi drugi imunokompetentni organi preuzeli funkciju. Posle desete, petnaeste godine imunološka uloga krajnika više nije od posebnog značaja u smislu odbrane i zaštite. To možemo videti i na njihovom morfološkom izgledu, jer se krajnici od puberteta značajno smanjuju, tako da odrasli ljudi retko imaju velike krajnike jer su oni u odraslom dobu atrofični. Znači, njihova uloga u organizmu u tome periodu prestaje i polako nestaje.

Kada je neophodno operisati krajnike?

Sve ovo što smo rekli bilo bi dobro da ne postoji mogućnost da krajnici u celoj ovoj priči ne igraju i negativnu ulogu. Znači njihova uloga, od prirode predodredjena je da štite organizam, međutim, oni mogu postati  žarište i opasnost po organizam što se, na svu sreću, ređe dešava. Najveći broj populacije ima krajnike koji ne predstavljaju problem i samim tim nemaju bilo kakvog uticaja na njihovo zdravstveno stanje. Krajnici se operišu ukoliko postanu opasnost za organizam. To bi značilo da postoji mogućnost da žarište tj. upaljeni krajnici,  izazovu komplikacije na udaljenim organima, na primer srcu, zglobovima, bubrezima. Tada moramo biti budni vodeći računa i o tome da predvidimo i predupredimo mogućnost stvaranja takve komplikacije. Retko se dešava se da su palatinalne tonzile ili takozvani palatinalni krajnici toliko veliki da prave detetu mehaničku smetnju sa disanjem, češće se to dešava kada je treći krajnik u pitanju. Međutim, usled njihove hipertrofije može da dodje do problema sa disanjem naročito u snu kada dodje do opuštanja svih mišića pa tako i mišića koji drže i okružuju krajnike.Veoma uvećani krajnici zapadnu na zadnji zid ždrela i znatno redukuju prostor za disanje. To se manifestuje takozvanom apneom.tj. kliničkim sindromom koji je poznat kao sleep apnea i ima dosta negativne posledice za razvoj deteta. Ovakve situacije su veoma retke, ali postoje. Znači u ovom slučaju su krajnici biološki zdravi, ne dolazi do njihove hornične inflamacije ili ponavljanja zapaljenja, ali oni svojom veličinom detetu mogu da prave problem. Znači to ovo je jedna od indikacija za ukljanjanje krajnika, njihova prekomerna veličina koja izaziva te posledice. Međutim, krajnike uglavnom vadimo usled njihovih bioloških neadekvatnosti, tj. usled njihovog zapaljenja.

Koje su to situacije koje zahtevaju operaciju pre treće godine?

Praktično takve situacije ne postoje. Izuzetno retko može mehanička zapreka, tj. prekomerna veličina krajnika da bude toliko izražena da smo prinudjeni da vadimo krajnike pre navršene treće godine života. Krajnici u tom svom razvoju svoju maksimalnu veličinu postižu kasnije, posle treće godine života, negde izmedju četvrte i šeste. Tako da na takvu situaciju nailazimo  izuzetno retko. Druga varijanta, koja je u današnje vreme više teoretska nego praktična, bi bila ako su krajnici uzrok sepse, što se opet veoma retko dešava pre navršene treće godine života. Meni su takvi slučajevi poznati samo iz literature u praksi tako nešto nisam sretao. Krajnici zbog hroničnog zapaljena, ili čestih akutnih angina vrlo retko prave problem pre navršene treće godine živta. Do treće godine života po pravilu deca imaju češći problem sa trećim krajnikom, a od treće godine života se palatinalne tonzile pojavljuju kao problem.

U praktičnom smislu, operacija palatinalnih krajnika pre navršene treće godine života, ne dolazi u obzir.

Da li je istina ili zabluda da svaka infekcija «otići na pluća», posle operacije krajnika?

To je predrasuda sa kojom se mi srećemo onog momenta kada počnemo da se bavimo ovim poslom. Ja sam bio na specijalizaciji kada sam čuo takvo mišljenje. Za to nema adekvatnog objašnjenja. Krajnici nisu ti koji brane pristup donjim respiratornim putevima. Postoje drugi fiziološki mehanizmi i organi koji su od prirode za to zaduženi. Vazduh koji ide u pluća, ne ide preko krajnika izuzev u situaciji kada se diše na usta. Vazduh prilikom disanja na nos, prolazi iza krajnika pa je krajnje nebitno da li krajnici postoje ili ne, jer ih struja koja ide iz nosa zaobilazi.

Rekli smo da ne krajnike ne treba vaditi pre treće godine, da li postoji gornja uzrastna granica za njihovu operaciju?

Krajnici si vade u onom momentu kada padne imunološka barijera i kada oni postanu žarište u organizmu. Mi ne možemo predvideti koji će to period života biti, a to se dešava u svim uzrastima. Naravno da je u mladjem uzrastu češće. Praktično ne postoji tačno definisana gornja granica za vadjenje krajnika.

Kakva je preporuka za operaciju kod dece koja imaju astmu i bolesne krajnike. Da li se tada preporučuje operacija ili ne?

To je pitanje veoma kompleksno i na njega je nemoguće odogovoriti sa jednim kratkim i definisanim odgovorom, odnosno, sa da ili ne. Činjenica je, da je praksa pokazala, da deca koja boluju od bronhijalne astme u nekim slučajevima mogu da imaju pogoršanje astme posle vadjena krajnika. Međutim, u slučaju da postoje ozbiljni razlozi za vadjenje krajnika, ako dete ima bronhijalnu astmu, uvek se konsultujemo sa pedijatrom-pulmologom koji vodi dete pa zajednički dolazimo do konačne odluke. Ako postoje vrlo ozbilji razlozi za vadjenje krajnika, u smislu fokusa i permanentnog uticaja tog horničnog zapaljenja na organizam, tada ih svakako treba otkloniti. Međutim, taj problem zahteva timski pristup. U medicini je uvek bolje kada se stvari sagledaju sa više strana i više specijalnost. Jer svi mi uskostručno gledajući problem ne možemo da ga obuhvatimo kompleksno već samo parcijalno, a to ne daje najbolje razultate.

Na osnovu napred napisanog možemo zaključiti, ukoliko je problem velik, a drugi načini lečenja nisu dovoljno efikasni, preporučuje se operacija, a ako se problem može rešiti i manje invazivnim putem, predlaže se izbegavanje operacije. Krajnja odluka je, naravno, na samom pacijentu ili na roditeljima deteta

Podeli:

Komentari

  1. postovani doktore molim za vase misljenje u vezi operacije krajnika.prosle godine moj sestogodisnjak je imao upalu uha i timpanogram nije bio dobar.prehladi se u idu curenja nosa i kasljanja jedno 5,6 puta u toku prosle godine,posle orl terapije bude bolje pa se opet prehladi i opet tako.juce smo radili opet timpanometriju i skoro je skroz ravan timpanogram.orl predlaze operaciju sva tri krajnika za koju se pripremamo.interesuje me da li je neophodno vadjenje i nepcanih krajnika ili to ima posledice?inace i nepcani krajnici su vstalno uvecani

    Odgovori na komentar
  2. Sanja Popovic 13.12.2016 u 13:18

    Poštovani,
    Moj sin (10 godina) ima uvećane krajnike, lekar je rekao da nije potrebno vadjenje jer nisu ‘aktivni’ tj. ne prave mu problem u smislu da se ne razboljeva tj. nema infekcije disajnih puteva. Medjutim, prave mu problem prilikom spavanja u smislu da hrče, spava sa otvorenim ustima i uvek mu je umazan jastuk. A takodje čula sam od trenera sporta da uvećani krajnici ukoliko se ne operišu mogu da dovedu do deformiteta kičme i grudnog koša. Da li je to istina?

    Odgovori na komentar
  3. Tanja Colic 09.02.2017 u 00:53

    Postovani,
    Moja cerka (8 godina) ima jako uvecane krajnike,skoro sastavljene medjusobno i sa resom!Ima strasne probleme sa disanjem tokom noci!Hrce konstantno,i non stop se komesa!Pocela je takodje da prica “kroz nos”!Napominjem da joj je operisan treci krajnik pre dve godine!Sta bi ste savetovali,operaciju ili ne?Napominjem da nema upale niti angine!

    Odgovori na komentar
    • Jasno je da su ovi krajnici “mehanicka prepreka” normalnom disanju!

      Da dete pregleda ORL specijalista koji se bavi decom, pa da se donese brza odluka.

      Odgovori na komentar
  4. Postovani,
    Imam kcerku sad 4.6puni 6god. Kada je imala 2.5god dobila je jaku upalu krajnika., i samim tim i treci je izasao. Jedni kazu operacija.,drugi kazu pricekaj. Uredu.,izlijecili smo ih.,nismo otisli ma operaciju., nakon toga ona vise i nema nekih veliki problema sto se tice njih.,jednom god. Popije antibiotik.apetit je super.,ona je super al problem nastaje nocu. Ne hrce uvijek.,i ne dise bad uvijek na usta., al otvorena jesu uvijek.,medjutim ima jako doata pljuvacke koju guta dol spava.,ponekad se i prepadnem pa je dizem.,I uvijek je drzim na strani da soava jer dok se okrene na ledja pocinje hrkanje i nedostatak kisika., Dokt. kaze da jesu ogromni al da nisu za vadjenje barem ne jos dok ne napunih 6god. 3god mi vec tako zivimo.,pocinje me biti strah da ne bi napravili neke druge zdravstvene probleme joj!!! Bila bih zahvalna kada bi cula i vase misljenje o ovome!!!

    Odgovori na komentar
  5. Poštovani….Mi imamo 2,5 godine desni krajnik nam je do te mere uvecan da se spojio sa resom a i uvece hrce, ima podočnjake, otvorenih usta dise,nekad se desi da pocne da je gusi da povraca,mi smo bili kod specijaliste koji je rekao da to nije nista takav je krajnik verovatno od rodjenja i to sto hrce i sve ostalo nije od 3 krajnika trebale smo 17.03 da idemo na kontrolu medjutim nisu nas ni primili….I sad cu da idem kod pedijatra da trazim uput za drugu ustanovu…A mene zanima dali to moze da se operise posto je ona mala ,jer me je vec uvatila panika slabo dete i jede i vidi se da joj smeta.Zanimalo bi me vase misljenje?

    Odgovori na komentar
  6. Pozdrav imam decaka 2 godine i ima pu no uvecane krajnike medju tim nema ni ka k vih problema sa upalama i virusnim infekekcijama! Znaci ni angine ni bilo kakve upale. Samo sto nam je pedijatr rekao sa tri pune ih mora operisati jer su puno uvecani znaci nikad mu nisu bili upaljeni

    Odgovori na komentar
  7. Postovani,
    Moj sin ima navrsene 3 godine. Problemi sa sva 3 krajnika su poceli jos pre 2 godine i od tad je on jako cesto bolestan i pod antibioticima, medjutim i kad je zdrav desni krajnik mu je jako uvecan i ljubicaste je boje.Hrce uvek, a nekad se dese i prekidi disanju u snu koji traju do 5 sekundi. Najveci problem nam je njegova ishrana, jer nikad nije gladan. Ostao je na istoj kilazi koju je imao i sa godinu dana a to je 11kg. Dobili smo uput za ORL i za 10-tak dana idemo na pregled a nasa izabrana doktorica nam je rekla da ce sigurno biti operisan u maju. Zanima me da li on ima dovoljnu kilazu za operaciju pri opstoj anesteziji? Probali smo sa raznim sirupima i vitaminima da mu otvorimo apetit ne bi li se makar malo ugojio ali nikad nista nam nije pomoglo.
    Unapred zahvalna na odgovoru

    Odgovori na komentar
Strana 4 od 5<12345>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA