Foto> Flickr
Kakvu funkciju imaju krajnici u našem organizmu?
Krajnici su u sklopu imunološkog sistema organizma, znači oni su imunološki organ, vrlo značajan do navršene tri godine života deteta. Do tog perioda oni imaju veoma značajnu ulogu u celom odbrambenom sistemu. Kako dete odrasta, imunološki sistem sazreva, a fiziološka uloga krajnika polako opada, da bi drugi imunokompetentni organi preuzeli funkciju. Posle desete, petnaeste godine imunološka uloga krajnika više nije od posebnog značaja u smislu odbrane i zaštite. To možemo videti i na njihovom morfološkom izgledu, jer se krajnici od puberteta značajno smanjuju, tako da odrasli ljudi retko imaju velike krajnike jer su oni u odraslom dobu atrofični. Znači, njihova uloga u organizmu u tome periodu prestaje i polako nestaje.
Kada je neophodno operisati krajnike?
Sve ovo što smo rekli bilo bi dobro da ne postoji mogućnost da krajnici u celoj ovoj priči ne igraju i negativnu ulogu. Znači njihova uloga, od prirode predodredjena je da štite organizam, međutim, oni mogu postati žarište i opasnost po organizam što se, na svu sreću, ređe dešava. Najveći broj populacije ima krajnike koji ne predstavljaju problem i samim tim nemaju bilo kakvog uticaja na njihovo zdravstveno stanje. Krajnici se operišu ukoliko postanu opasnost za organizam. To bi značilo da postoji mogućnost da žarište tj. upaljeni krajnici, izazovu komplikacije na udaljenim organima, na primer srcu, zglobovima, bubrezima. Tada moramo biti budni vodeći računa i o tome da predvidimo i predupredimo mogućnost stvaranja takve komplikacije. Retko se dešava se da su palatinalne tonzile ili takozvani palatinalni krajnici toliko veliki da prave detetu mehaničku smetnju sa disanjem, češće se to dešava kada je treći krajnik u pitanju. Međutim, usled njihove hipertrofije može da dodje do problema sa disanjem naročito u snu kada dodje do opuštanja svih mišića pa tako i mišića koji drže i okružuju krajnike.Veoma uvećani krajnici zapadnu na zadnji zid ždrela i znatno redukuju prostor za disanje. To se manifestuje takozvanom apneom.tj. kliničkim sindromom koji je poznat kao sleep apnea i ima dosta negativne posledice za razvoj deteta. Ovakve situacije su veoma retke, ali postoje. Znači u ovom slučaju su krajnici biološki zdravi, ne dolazi do njihove hornične inflamacije ili ponavljanja zapaljenja, ali oni svojom veličinom detetu mogu da prave problem. Znači to ovo je jedna od indikacija za ukljanjanje krajnika, njihova prekomerna veličina koja izaziva te posledice. Međutim, krajnike uglavnom vadimo usled njihovih bioloških neadekvatnosti, tj. usled njihovog zapaljenja.
Koje su to situacije koje zahtevaju operaciju pre treće godine?
Praktično takve situacije ne postoje. Izuzetno retko može mehanička zapreka, tj. prekomerna veličina krajnika da bude toliko izražena da smo prinudjeni da vadimo krajnike pre navršene treće godine života. Krajnici u tom svom razvoju svoju maksimalnu veličinu postižu kasnije, posle treće godine života, negde izmedju četvrte i šeste. Tako da na takvu situaciju nailazimo izuzetno retko. Druga varijanta, koja je u današnje vreme više teoretska nego praktična, bi bila ako su krajnici uzrok sepse, što se opet veoma retko dešava pre navršene treće godine života. Meni su takvi slučajevi poznati samo iz literature u praksi tako nešto nisam sretao. Krajnici zbog hroničnog zapaljena, ili čestih akutnih angina vrlo retko prave problem pre navršene treće godine živta. Do treće godine života po pravilu deca imaju češći problem sa trećim krajnikom, a od treće godine života se palatinalne tonzile pojavljuju kao problem.
U praktičnom smislu, operacija palatinalnih krajnika pre navršene treće godine života, ne dolazi u obzir.
Da li je istina ili zabluda da svaka infekcija «otići na pluća», posle operacije krajnika?
To je predrasuda sa kojom se mi srećemo onog momenta kada počnemo da se bavimo ovim poslom. Ja sam bio na specijalizaciji kada sam čuo takvo mišljenje. Za to nema adekvatnog objašnjenja. Krajnici nisu ti koji brane pristup donjim respiratornim putevima. Postoje drugi fiziološki mehanizmi i organi koji su od prirode za to zaduženi. Vazduh koji ide u pluća, ne ide preko krajnika izuzev u situaciji kada se diše na usta. Vazduh prilikom disanja na nos, prolazi iza krajnika pa je krajnje nebitno da li krajnici postoje ili ne, jer ih struja koja ide iz nosa zaobilazi.
Rekli smo da ne krajnike ne treba vaditi pre treće godine, da li postoji gornja uzrastna granica za njihovu operaciju?
Krajnici si vade u onom momentu kada padne imunološka barijera i kada oni postanu žarište u organizmu. Mi ne možemo predvideti koji će to period života biti, a to se dešava u svim uzrastima. Naravno da je u mladjem uzrastu češće. Praktično ne postoji tačno definisana gornja granica za vadjenje krajnika.
Kakva je preporuka za operaciju kod dece koja imaju astmu i bolesne krajnike. Da li se tada preporučuje operacija ili ne?
To je pitanje veoma kompleksno i na njega je nemoguće odogovoriti sa jednim kratkim i definisanim odgovorom, odnosno, sa da ili ne. Činjenica je, da je praksa pokazala, da deca koja boluju od bronhijalne astme u nekim slučajevima mogu da imaju pogoršanje astme posle vadjena krajnika. Međutim, u slučaju da postoje ozbiljni razlozi za vadjenje krajnika, ako dete ima bronhijalnu astmu, uvek se konsultujemo sa pedijatrom-pulmologom koji vodi dete pa zajednički dolazimo do konačne odluke. Ako postoje vrlo ozbilji razlozi za vadjenje krajnika, u smislu fokusa i permanentnog uticaja tog horničnog zapaljenja na organizam, tada ih svakako treba otkloniti. Međutim, taj problem zahteva timski pristup. U medicini je uvek bolje kada se stvari sagledaju sa više strana i više specijalnost. Jer svi mi uskostručno gledajući problem ne možemo da ga obuhvatimo kompleksno već samo parcijalno, a to ne daje najbolje razultate.
Na osnovu napred napisanog možemo zaključiti, ukoliko je problem velik, a drugi načini lečenja nisu dovoljno efikasni, preporučuje se operacija, a ako se problem može rešiti i manje invazivnim putem, predlaže se izbegavanje operacije. Krajnja odluka je, naravno, na samom pacijentu ili na roditeljima deteta
Postovani, moje dete ima 12 godina.Pre nesto vise od mesec dana je imao gnojnu anginu i primao penicilin,i bilo mu je dobro,da bi posle dva dana nakon injekcija opet se sve vratilo pa mu je doktor prepisao klacid od kog mu je odmah bilo bolje.Sada mu je grlo crveno ,krajnici uvecani ,ima povremenu temperaturu od 37do37,4.Doktor je prepisao sinacilin.Inace on je mrsav,slabo jede, a trenira fudbal pa se jako znoji i pije dosta vode.Ne znam da li i to doprinosi prehladi.Pre dve godine mu je jedan doktor rekao ,a tada je dete bilo zdravo,da on ima akutnu upalu krajnika i prirodno uvecane krajnike,Zanima me vase misljenje o tome. Hvala.
Vaše dete treba da pregleda i proceni ORL specijalista!
Ovo „tovarenje“ deteta antibioticima BEZ prethodno urađenog brisa grla je besmisleno.
Zaboravila sam da napisem da smo radili bris grla u julu kada je imao gnojnu anginu nema bakteriju.
Moj sin ima 6 godina. Skoro od rodjenja ima problema sa gornjim disajnim putevima (zapusen nosic i ceste prehlade). Pre dve godine su mu dijagnostikovani uvecani krajnici, i treci krajnik. ORL lekar nam je predlozio operaciju sva tri krajnika. Napominjem da mi dete hrce kad spava, ali nema apnee. Pocetkom ove godine je imao laringitis. Jedan privatni doktor nam je rekao da su kod dece uvek uvecani krajnici, a posle seste godine dobijaju svoju pravu velicinu, pa nam je predlozio da sacekamo da napuni sedam godina. Da li je ovo tacno, i koji je vas savet? Da dodam jos i ovo – dete mi oduvek ima slab apetit, pa je mrsav (6 godina – 20 kg). Kazu da je to zbog krajnika.
Savet jen jednostavan – VADITE KRAJNIKE!!!
Postovani, od malena sam imala uvecane krajnike, medjutim doktori su tad procenili da nisu za operaciju i sasvim su bili u pravu, jer do sad nisam imala problema sa njima. Napomenula bih da ni sad nemam upale, temperature, bol niti bilo kakve druge probleme sa krajnicima. Medjutim, jedino sto me muci su takozvane kripte u koje zapada hrana i tu truli, krajnici su mi bas rupicasti, ali nikad bol nisam osetila. Jedino stvaraju zadah i to mi jako smeta. Imam 19 godina. I na kraju sam resila da odem kod orl specijaliste na VMA, pregledali su me vrsni doktori. Prvi put, doktor je konstatovao da nemam uvecane limfne zlezde, da mi krajnici jesu promenili oblik, da je moguce da hrana zapada, ali da to nije indikacija za operaciju i da ne vide problem u tome. Doktore se slozio sa tim da ih povremeno cistim stapicima za usi, sto sam i radila. Medjutim, deluje mi da se kripte sa vremenom sve vise uvecavaju, jer je jedan krajnik ipak zdraviji bio, ali sad se i na njemu povecavaju pogotovo kad cistim. I zbog toga resih da odem jos jednom na VMA, ovaj put kod drugog doktora. Nakon pregleda i on je konstatovao da nisu za operaciju, da jesu izmenjeni ali da su zdravi i dalje. Kada sam se pozalila da mi se nos cesto napuni sekretom, uzeo je da pregleda.. i ustanovio da imam devijaciju jedne nosne pregrade, da mehanicki na nju tesko disem. Dok je druga otvorena. Na kraju je zakljucio da mi krajnici propadaju zbog toga sto ne disem dovoljno na nos i uputio me na operaciju devijacije. Tvrdi da ce se krajnici sigurno poboljsati nakon operacije. Ja i dalje nisam siguran da bi mi to pomoglo, jer ja na nos mogu da disem, i ne vidim tu veliki problem, nikad nisam imala upalu sinusa. Pitanje za Vas je kako Vam se cini sve ovo sto sam napisala? Ono sto me jako zanima je zasto propadaju krajnici, zasto mi se stvaraju te kripte? Kako da se lecim ili da sprecim to? Pocela sam da izbegavam beli hleb jer mi se ciinilo da on najvise zapada, ali nema pravila. Koliko je to opasno za zdravlje? Da napomenem da sam radila bris grla i nosa, i nemam nikakve bakterije. Osim neku bezazlenu u nosu. Pa me posavetujte sta da mazem u nos da smanjim taj sekret, a i da suzbijem tu bakteriju? Hvala Vam unapred!
Imate samo jedan pravi put – da se opredelite za JEDNOG ORL specijalistu i sprovedete ono što se savetuje.
Ta odluka nije laka, ali se NE može doneti bez „priklanjanja“ jednom mišljenju ORL specijaliste.
Poštovana,
moja devojčica od 6 godina je prošlog proleća prvi put dobila polensku alergiju. Ove godije je to bilo mnogo drugačije. Alergija u aprilu, bakterija kajem aprila, viroza početkom maja. Odjednom, preko noći , krajnici su postali ogromni. Dete ima užasne smetnje, preko dana priča kroz nos, noću se guši. Ima prekide disanja… Orl nam je dao terapuju nazonex i neke tabletice za sisanje mesec dana. Ništa. Sada u avgustu dobija kijavicu gde se stanje još više pogoršava. Dr kaže da su se gotovo spojili. Dr i dalje razmišlja. razmiščljam i ja. da li samo treći ili sve vadilti ili ništa. Hoće li biti problema sa alergijama većih ako uklonimo barem treći krajnik? Sluh je uredu, da napomenem. Svi mi kažu, nemoj joj vaditi krajnike. Snimala sam je, da se čovek naježi. Uplašena je i stalno spavam sa njom i držim za ruku. Bojis e da će se ugušiti. jede slabije.Ja od maja mececa ne spavam normalno. Šta da radim?
ŠTO PRE da se vade ovi krajnici!
Cekanje NE pomaže – naprotiv, biće sve gore…tu lekovi NE pomažu!
Postovani, mi zivimo u Bazelu(Svajcarska) Moj sin ce sad u junu 5 godina, nema ceste upale krajnika, ali ima izrazito velike, cak mu se desni skoro satavlja sa resicom.pri govoru ima smetnje, jer kad prica oseca se kao da ima vodu u usta, i ne moze cisto da izgovori, kao da ima nesto u ustima, pri jelu uvjek kao „zarezi“ pri gutanju, a u snu dosta puta osjetimo da ne moze da proguta pluvacku, pa po jeadn minut. Isli smo kod pedijatra, koji je rekao da ne prave veliki krajnici problem, ali inistirala sam ceti godine da me posalje kod specijaliste za uho, grlo i nos, juce smo bili, i rekao je da moramo operisat krajnike sinu, jer mu smetaju pri govornom razvoju, jelu i spavanju. Molim vas za Vase misljenje???
Srdacno
Venceslava
Nema dileme – krajnici MORAJU napolje i to NE treba odlagati!