Zatvorenici provode više vremena napolju od današnje dece, a svako deseto nikada nije bilo u šumi!

Ako im ponudite da biraju između boravka na svežem vazduhu i ustajalosti igranja igrica na telefonu, većina dece će se danas opredeliti za drugu opciju. I to bez razmišljanja.

Foto: Pixnio

Do ovakvog zaključka došao je tim istraživača iz San Franciska, ali priča bi, vrlo verovatno, mogla da se prepiše i na naše podneblje. Mališani danas jednostavno dišu i žive u virtuelnoj stvarnosti, dok im je priroda sve veći stranac.

Robijašima je bolje!
Britanski “Gardijan” piše da deca provode manje vremena napolju nego osobe u zatvorima, dok je jedno istraživanje pokazalo da svako deseto dete u Velikoj Britaniji nijednom nije bilo u šumi ili parku, da skoro 80 % njih provede manje od sat vremena dnevno napolju, a zimi najviše deset minuta, koliko je potrebno da ih odvedu i dovedu iz škole.
Koliko je to opasno, moglo bi da se vidi tek kada današnja deca sutra izrastu u ljude, ali ono što je već sada izvesno jeste porast asocijalnosti i agresivnosti, nesposobnost snalaženja u prostoru, oskudne komunikativne veštine, oponašanje likova iz igrica, nezainteresovanost za sadašnji trenutak, izostanak radovanja običnim stvarima, nerealni prohtevi…

Zatvorena deca su agresivna i depresivna!
Zato je na roditeljima velika odgovornost da vrate mališane napolje i da ih otrgnu od veštačkog života. Stručnjaci navode samo neke od prednosti svakodnevnog boravka u prirodi.

Vesna Petrović, psiholog i psihoterapeut kaže da je na prvom mestu to injekcija zdravlja.

TV i gojaznost
Mališani koji borave u prirodi imaju jači imunitet, ne žale se da ih boli glava i ređe imaju potrebu da nose naočari, jer manje kvare oči ispred TV i kompjuterskog ekrana. To utiče i na smanjenje faktora za nastanak gojaznosti.
– Dokazano je da su deca koja su svakog dana napolju zdravija, što je velika zasluga vitamina D koji se stvara na svežem vazduhu, na suncu i tokom fizičke aktivnosti na otvorenom – nkaže Petrovićeva.

Deca koja se igraju napolju bolje spavaju.
Priroda je melem i za mentalno zdravlje, pa su tako deca koja se svakodnevno igraju napolju boljeg raspoloženja, srećnija i zadovoljnija. Kako su tokom dana potrošila energiju, uveče su smirenija, lakše se uspavaju i kvalitetniji im je san.

Za školarce je sve to bitno i kao dobra podloga za učenje, pa istraživanja pokazuju da učenici imaju bolju koncentraciju, lakše se nose sa školskim obavezama i uspešnije rešavaju testove, jer je njihov mozak nahranjen kiseonikom.

Agresivna deca
I da ne spominjemo koliko sve to pozitivno utiče na njihov socijalni život, jer su usmereni ka vršnjacima, a ne ka likovima iz igrica. Ona su tako sve manje sebična i igrom kanališu potencijalnu agresivnost, čime se tupi i oštrica vršnjačkog nasilja – tvrdi psiholog.

Napolju se druže sa vršnjacima, a ne virtuelnim likovima!
– Kombinacija fizičke i psihičke aktivnosti uvek daje dobre rezultate, pa je zato važno da deca svakog dana posle nastave, bar 45 minuta, a poželjno je što duže, budu u prirodi, da puste da ih ona regeneriše. To će se istovremeno odraziti i na razvoj kreativnosti i veština koje sigurno ne mogu da se oblikuju i izraze dok zure u ekran. Igrajući se napolju, penjući se na drvo, sakupljajući plodove prirode ili praveći kućice od pruća, deca mogu da pokrenu maštu, da nauče da se snalaze u vremenu i prostoru, a ne samo da ostanu pasivni posmatrači – ističe Petrovićeva.

A za previše brižne roditelje tu je i još jedno važno uputstvo – pustite decu da izlaze napolje i kada je hladno, jer su tada daleko manje izložena bakterijama. I što češće budu na zimskom vazduhu, to će biti zdravija.

Novosti

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA