Zašto je važno da naučite decu da izražavaju osećanja

Kako bi dete odraslo u srećnu osobu, uspešnu u suočavanju s neuspesima, koja je zadovoljna odnosima sa članovima porodice i drugim ljudima, u detinjstvu mora naučiti da prepozna i izrazi vlastite potrebe i emocije.

osećanja px

Foto: Pixabay 

Nekada roditelji podrazumevaju da deca znaju da izraze svoja osećanja i da će im reći kako se osećaju, ali to ne mora biti tako. Decu treba učiti načinima nošenja sa teškim situacijama, izražavanju osećanja, ali i uvažavanju osećanja drugih.

Ako dete ne zna da  izrazi osećanja, ona se gomilaju i na kraju mogu biti izražena na nekontrolisan način, a mogu se javiti i psihosomatska oboljenja. Takođe, dete može razviti destruktivne obrasce ponašanja prema sebi ili drugima.

Važno je da deci prenesete poruku da su sva osećanja dozvoljena. Ne treba podsticati potiskivanje nekih osećanja ili ih zabranjivati. Ne postoje dobra i loša osećanja, već prijatna i neprijatna koja mogu biti izražena na primeren i neprimeren način. Iz osećanja,  prijatnih i neprijatnih,  deca (pa i roditelji) uče o sebi i drugima pa je bitno stvarati klimu u kojoj dete oseća da može izraziti sve što oseća. Treba da ohrabrujete decu da se izraze i budite  spremni prihvatiti dečje emocije, ma kakve one bile. Ne smete ih odbijati, ismejavati, umanjivati ili negirati njihovo postojanje.

Dečje je pravo da oseća i izrazi osećanja. Roditeljska  odgovornost je  da interveniše ukoliko dete npr. izgubi kontrolu i postane nasilno i agresivno. Roditeljska odgovornost je da napravi  jasnu razliku između detetovog ponašanja i osećanja ne odbacujući pritom dete kao osobu, ni njegova osećanja. Na kraju, roditeljska odgovornost  je  da nauči dete da je odgovorno za svoje ponašanje i način na koji će se ponašati s onim kako se oseća.

Kako bi uspešno izražavalo svoja osećanja dete za početak treba ovladati rečnikom kojim će ih izraziti. To možete podsticati na više načina:

  • Imenujte svoja osećanje – izrazite sreću, umor, tugu, ljutnju i pokažite detetu da su sva i ta osećanji prirodna.
  • Proširite vlastiti emocionalni rečnik.
  • U skladu s dečjim uzrastom, proširujte i razvijajte njihov rečnik osećanja.

Kako možete proširivati dečji emocionalni rečnik?

  • Osećanja možete imenovati kroz igru, igrajući se pantomime ili listajući slikovnicu
  • Učite ih da prepoznaju osećanja drugih ljudi, na primer u okolini, na TV-u…

 „Simba je sigurno tužan zbog tog događaja.“

„Šta ljudi rade kad su tužni? Srećni? Ljuti?“

  • Pričajte o osećanjima u igri, za jelom ili u vožnji autom
  • Opisujte osećanja ljudi ili životinja.

„Maše repom jer je srećan.“

  • Kada čitate ili pričate priču, raspravite kako su se pojedini likovi u priči osećali.

(Zašto je X ljut? Je li u redu da je ljut? A šta je učinio, a nije u redu? Šta je mogao uraditi umesto da udari prijatelja? Šta bi ti učinio da si tako ljut?)

  • Objasnite deci da postoje razni načini nošenja s istim osećanjima. Pitajte ih šta smatraju primerenim, a šta ne, i šta misle zašto je to tako. Kada im je teško, možete ih pitati šta bi sledeći put mogli učiniti, a šta će učiniti sada i osmislite zajedno strategije nošenja s osećanjima.
  • U razgovoru o osećanjima, detetu može pomoći i da nacrta kako se oseća i šta bi volelo uraditi u toj situaciji ili kroz igru igačkama odglumi situaciju u kojoj se našlo. Osim čitanja priča dete može pisati vlastite priče, pesme, pisma, izraziti se muzikom i slično.
  • Otvorite oči i uočite kada je detetu teško. Iznesite svoja zapažanja i pitajte ga da li želi da  razgovara o tome. Pokažite da prihvatate njegova osećanja i da vam je stalo.
  • Budite uzor detetu. Nemojte poricati kada ste tužni ili ljuti. Pokažite deci kakoda se nose sa teškim situacijama, ali nemojte zaboraviti da ispred davanja izlaza iz situacije uvek treba da bude razgovor o tome kako se oseća. Izražavanje tuge, ljutnje i straha prethodi osećanju sreće.

KAKO  PROŠIRITI  EMOCIONALNI REČNIK

Osećam se…

  • srećno – oduševljeno, poletno, radosno, razdragano
  • tužno – beznadežno, jadno, nemoćno, očajno
  • ljuto – besno, frustrirano, gnevno, mrzovoljno

VAŽNO:

  • osećanja nisu dobra ili loša, već prijatna ili neprijatna
  • sva osećanja su jednako vredna
  • odvojite osećanja od ponašanja kojim ga dete izražava – osećanja su prihvatljiva, neka ponašanja nisu

Hrabritelefoni

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA