Na primer, pranje zuba, umivanje, zaključavanje vrata od stana i odlazak na posao svakodnevno istom putanjom često obavljamo mehanički. To našem mozgu daje prostora da se odmara ili fokusira na neke druge važne stvari i dok obavljamo ove radnje.
Po tome na koji način su se formirale, navike mogu biti svesne i nesvesne. Prema vrsti, one mogu biti higijenske, radne, ponašajne, emocionalne, zdravstvene, i td. Takođe, možemo ih posmatrati i u kontekstu pozitivnih i negativnih. Pozitivne navike su ona ponašanja koja su, pre svega dugoročno posmatrano, dobra za nas i nikog ne ugrožavaju, dok su negativne navike suprotno od toga – one su na kraće ili duže staze štetne za samu osobu, a ponekad i za bliske osobe iz njenog okruženja i/ili širi društveni kontekst. Dobre i loše navike, sveukupno posmatrano, značajno određuju naš način života.
Svako od nas je nekada naišao na teškoću da odbaci staru, lošu naviku (i ujedno usvoji novu, pozitivnu) – da prestane kasno da odlazi na spavanje, da počne zdravije da se hrani, da smanji vreme koje provodi na društvenim mrežama, da počne da vežba, da prestane da puši, da se kocka, i slično. U ovom tekstu pažnju ćemo posvetiti objašnjenju zašto se ovaj proces doživljava kao težak, mukotrpan, neprijatan.
Mehanizam koji nam omogućava da razvijemo navike je isti i kod pozitivnih i kod negativnih navika. Međutim, one navike koje stvaraju trenutno zadovoljstvo brže će se usvojiti, ali i teže odaciti. Dopamin i endorfin (hormoni zadovoljstva i sreće) koji prate određenu radnju pružaju pozitivno potkrepljenje koje je veoma značajna stavka u formiranju navika. Karakteristika Internet zavisnosti, ili konkretnije prekomerne upotrebe društvenih mreža/video igrica je upravo ta – utiče na oslobađanje velike količine ovih neurotransmitera. To je ono zbog čega osoba nastavlja da iznova primenjuje isti obrazac – njeno telo ,,žudi’’ za dopaminom i endorfinom, a druge aktivnosti ili ne izazivaju njihovo trenutno lučenje ili ga izazivaju u manjoj meri pa zadovoljstvo ,,nije potpuno’’.
Princip trenutnog zadovoljstva (,,kratkoročnog hedonizma’’) važi i kada su u pitanju druge loše navike. Određena hrana (pre svega prosti ugljeni hidrati, kao na primer, mlečna čokolada ili pomfrit) ima sličan efekat. Zbog toga, kada smo gladni lakše nam je da poručimo brzu hranu, nego da unapred sebi isplaniramo zdravije obroke, odemo u nabavku, i posvetimo određeno vreme pripremi jela. Međutim, ako osvestimo da je brza hrana lako dostupna, ali loša po naše zdravlje, te da će, s druge strane priprema zdravijih obroka kroz neko vreme pokazati svoje benefite za našu kilažu, raspoloženje i celokupno zdravstveno stanje, a potom i donesemo odluku da smo spremni nešto da menjamo, na dobrom smo putu da tu naviku i promenimo. Dobra vest je da na lučenje endorfina i dopamina, koji su svakako neophodni za naše adekvatno mentalno i fizičko funkcionisanje, utiču i mnogobrojne pozitivne navike – fizička aktivnost, vreme koje provodimo u prirodi, vreme koje provodimo sa voljenim osobama, smeh, redovan san i uravnotežena ishrana.
Stoga, da bismo lošu naviku odbacili, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi. U nastavku teksta saznajte koji.
Osvešćivanje. Prvi korak, kao i kod svake promene, jeste da osvestite da imate problem, odnosno da priznate, pre svega sami sebi, da je određena navika loša. U tome Vam može pomoći da stavite na papir prednosti i mane koje dato ponašanje ima u Vašem životu pa da izvagate.
Donošenje odluke. Kada se problem osvesti, potrebno je doneti i odluku da nešto treba da se menja, da treba da preuzmete odgovornost za tu promenu i da uložite trud jer promena se neće desiti odmah i sama od sebe. U tome može pomoći informisanje i iščitavanje relevantne literature o tome zašto je određena navika štetna, kakve su posledice dugoročno posmatrano, i slično. Na primer, pušač koji je prihvatio činjenicu da je pušenje loše po njega, može čitati o štetnosti cigareta po njega i njegove najbliže i gledati fotografije pluća dugogodišnjih pušača na osnovu čega će doneti i odluku da želi da radi na tome da odbaci ovu lošu naviku. Osobama kod kojih postoji zavisnost od društvenih mreža u donošenju odluke da menjaju tu naviku može pomoći informisanje o tome kako ova vrsta zavisnosti utiče na samopouzdanje, sveopšte socijalno funkcionisanje, raspoloženje.
Motivacija. Kada osoba ima unutrašnju motivaciju da nešto menja, promena će se brže desiti i taj proces će biti lakši nego ukoliko je motivacija isključivo spoljašnja, odnosno kada postoje pritisci, zahtevi, očekivanja, kada se nešto ,,mora’’. Dakle, bolje je da osoba sama zaista želi promenu. Dobro koncipirani prethodni koraci svakako bi trebalo da pokrenu unutrašnju motivaciju. Preporučljivo je da osoba u procesu odbacivanja loše i usvajanja dobre navike izgradi sistem nagrade i kazne. Na primer, ako propusti trening, a nema opravdanje za to, kazna će joj biti da tokom tog vremenskog intervala koje bi provela na treningu nema pravo da radi ono što želi da prevaziđe (nema pravo da bude na društvenim mrežama, da jede slatkiše, da puši…).
Izbegavanje okidača. Ako ste odlučili da želite zdravije da se hranite, izbegavajte da šetate recimo ulicama gde su restorani brze hrane u kojoj ste do nedavno uživali. Ako pokušavate da ostavite pušenje, logično je da neko određeno vreme izbegavate zadimljene kafiće ili prostoriju za pušače na svom poslu. Dobro je da osobe iz svog okruženja upoznate sa odlukom da radite na odbacivanju određene navike kako bi imale razumevanja za Vas. Kada govorimo o izbegavanju, bitno je napomenuti sledeće: ono je prihvatljivo u početnim fazama rada na promeni (dok se organizam ,,čisti’’ od prekomerne upotrebe šećera, nikotina, navike da se telefon stalno drži u ruci, i slično), ali posle određenog vremena trebalo bi i da se izlažete okidačima – i, naravno, da im odolite, da ,,budete karakter’’, da dokažete sebi da ste jači i da ne mora stara navika da upravlja Vama.
Zamenska aktivnost. Odbacivanje loše i usvajanje nove, bolje navike čvrsto su povezane radnje. Ukoliko nemamo alternativu za staru naviku, teže ćemo je napustiti. Nova navika treba da bude pozitivna, i neophodno je da znamo zašto je pozitivna, te koje ćemo dobrobiti imati od nje kroz neko vreme. Na primer, alternativa smanjenju vremena koje se provodi na društvenim mrežama može biti čitanje ili nešto drugo što je osoba oduvek želela da joj bude hobi – slikanje, crtanje, upisivanje u plesnu školu, i slično. U ovome može pomoći zapisivanje prednosti i mana novog ponašanja na čijem usvajanju se radi, te uvid da su prednosti mnogobrojne.
Strpljenje. Što je duže osoba rob neke loše navike, više će joj vremena trebati i da je se reši. Samokriticizam, poređenje sa drugima, nedoslednost i brzo odustajanje čim se naiđe na prepreku, poteškoću, neprijatnost ili iskušenje nisu od koristi. Dugogodišnje navike su urezane u naš mozak, i potrebno je da to prihvatimo sa razumevanjem. Ali, kao što su se one urezale, isto tako mogu i neke druge, pozitivne, samo je potrebno vreme, doslednost i strpljenje.
Mr Andjela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Vaš psiholog tim
Komentari 0